УПОЗНАЈТЕ МЛАДОГ ГЕНИЈА! Не зна ко су ријалити звезде али је са 16 година написао књигу и режирао филм!
Тадија Чалуковић има тек 16 година, а већ иза себе један документарни филм који говори о повезаности књижевности и кинематографије на савременој културној сцени, али и о односу ове две уметности кроз историју
На питање ко је рекао ''Време је новац'', одговора одмах - ''Бенџамин Френклин'', а да ли зна ко је Кија Коцкар и да је написала књигу, после неколико секунди размишљања каже - Чуо сам за њу први пут кад сам сазнао да је то дело било најпродаваније на Сајму књига. Не пре тога.
Нестала девојчица у Београду! Ако сте видели Татјану (15) одмах зовите полицију! (ФОТО)
Тадија је на овогодишњем Сајму књига представио свој дебитантски роман ''Мутант у возу'', о коме се на његовим корицама похвално изразио академик и песник Матија Бећковић и пожелео Чалуковићу добродошлицу у свет књижевности.
У децембру 2016. основао је интернет часопис Саломе, за који је урадио интервјуе са најугледнијим домаћим и регионалним протагонистима културе и уметности. Ученик је другог разреда средње уметничке школе ,''Артимедија'', завршио је основну музичку школу ''Коста Манојловић''и у слободно време свира кларинет.
- Када је имао 18 година, Бенџамин Френклин је написао листу својих циљева и онда је временом само прецртавао те циљеве. Једна Андрићева мисао је много утицала на мене када је реч упаво о циљевима, а гласи "Поставите увек себи циљеве високо". Можда ће наш рад мало пасти у односу на наш циљ, али боље да га поставимо високо јер ако га поставимо ниско и он још падне, то неће ваљати - прича самоуверено и додаје:
- Мој највећи циљ је да будем добар човек јер уметност је бити добар човек, да живим у љубави, да будем срећан и здрав.
Како је дошло до тога да тако млади, будете толико заинтересовани књижевношћу и читањем – што нас је све оборило са ногу?
- То је питање за моје родитеље. Они су најзаслужнији што сам толико заљубљен у књижевност и културу уопште, јер су ме у најранијем детињству, а наравно и данас, усмеравали ка правим вредностима, приказујући ми позориште, биоскоп, музеј и библиотеку као најлепше и најсјајније храмове. Мада, имао сам један кратак период у четрвтом разреду када нисам био толико заинтересован за књижевност и читање, а онда сам чуо мисао Виктора Игоа ''Ко отвара врата школа завтара врата затвора'' и опет ушао у тај дивни читалачки клуб.
Онда сам одлучио да покренем интернет часопис Саломе из једноставне жеље да поделим са другим људима ту своју радозналост и аналитичку заинтересованост за књижевност. Захваљујући раду на Саломе-у, успео сам да са неким од својих омиљених писаца постанем чак и пријатељ. Схватио сам да је моја мама била у праву ''да је сваки човек, у ствари, једна књига''.
Шта мислите на који начин можемо младе људи вратити књизи, мислим на озбиљну књигу – лектиру као синоним литерарне вредности – а не на популарну, ''јефтину'' литературу?
- Управо сам се тим питањем и проблемом бавио у свом филму ''Њихова величанства Филм и Књига''. То је један од разлога што сам га можда понајвише посветио младим људима. Мисија филма је, уосталом, била да млади после његовог гледања више заволе књижевност и кинематографију. Био бих срећан ако сам бар код неколико другара пробудио жељу за читањем књига или гледањем филмова. Мислим да је кључ и највећи задатак да као друштво мотивишемо родитеље и све људе који раде са децом да их од првог дана када науче слова саветују како је читање неописиво битан, а уједно и најлепши уметнички процес на свету. И наравно да - читају! Поуздано знам да постоји много људи који се труде да приближе деци и младима књигу као ванвременску фигуру образовања, просвећености и културе.
ДЕТАЉНА ПРОГНОЗА ЗА ЗИМУ: Ево када нас очекује ПРВИ СНЕГ
Да ли сматрате да нови, дигитални медији више промовишу читање или су више штетни јер људи све мање читају а више гледају фотографије?
- Упркос чињеници да се више гледају фотографије, заиста мислим да су друштвене мреже допринеле читању и књижевности. Да нема интернета можда не бих успео да се изразим на овај начин и не верујем да бих успео да са тако мало година штампам часопис. Тако да, ако се користи на правилан начин, интернет може послужити као сјајна платформа за промовисање културе. Писци су помоћу социјалних мрежа добили сроднију везу са читаоцима и комуникација је на вишем нивоу, а квалитетно и емотивно кореспондирање са публиком је најпримарнија ствар када је у питању уметност. Читао сам истраживања која говоре да у овој интернет ери просечан човек прочита много више него у нека ранија времена. То што се чита са екрана, а не са папира, доиста буди носталгију и неку врсту беса код окорелих љубитеља писане речи, којима и сам припадам, али и поред тога, ако је за утеху, мислим да нема разлога за бригу да ће папирна књига нестати бар у овом веку.
Пратите нас и на нашем инстаграму СрбијаДанас.
