Усред загађења у Србији, велика светска студија потврдила да ВРЕБА МНОГО ВЕЋА ОПАСНОСТ!
Загађење честицама анализирано у студији, настаје сагоревањем фосилних горива у возилима, кућама и индустрији.
Ваздух пун токсичних материја велики је проблем у Србији, али и шире. Увелико забринутим грађанима Србије, неће се допасти вести о најновијој студији која загађен ваздух доводи у везу са депресијом и самоубиством код становника који живе у областима где је аерозагађење изражено, пише угледни британски "Гардијан".
Наиме, како пише "Гардијан", смањење отровног ваздуха могло би спречити да милиони људи оболе од депресије, јер се код људи који живе у областима са загађеним ваздухом јављају веће стопе депресије и самоубиства, утврђено је систематским прегледом глобалних података.
Nespresso празнични моменти инспирисани нордијским укусима
Овај град у Србији и даље бележи рекордну ЗАГАЂЕНОСТ, а ево како власти планирају да се ИЗБОРЕ са тим
НОЋНЕ СТРАЖЕ НА СТАРОЈ ПЛАНИНИ: Мештани се вратили у напуштено село да БРАНЕ РЕКУ (ФОТО)
- Смањење загађења ваздуха широм света на законску границу ЕУ могло би спречити да милиони људи постану депресивни - сугерише истраживање. То доводи до претпоставке да излагање отровном ваздуху узрокује појаву депресије. Научници сматрају да је то вероватно, али да је тешко доказати, пише "Гардијан".
Загађење честицама анализирано у студији, настаје сагоревањем фосилних горива у возилима, кућама и индустрији.
Истраживачи кажу да нови докази додатно појачавају потребу да се реши проблем загађеног ваздуха, односно оно што Светска здравствена организација (СЗО) назива "немим хитним случајем јавног здравља".
- Показали смо да загађење ваздуха може да нанесе значајну штету нашем менталном здрављу, чинећи потребу за прочишћењем ваздуха који удишемо још хитнијим - рекла је Изобел Бретвејт са Лондонског универзитета, која је водила истраживање.
Достизање граничних вредности које прописује ЕУ могло би да донесе велику разлику, рекла је она.
- Могли бисте да спречите око 15 одсто случајева депресије, под претпоставком да постоји узрочно-последична веза. То би био веома велики утицај, јер је депресија врло честа болест и све је чешћа - наводи Бретвејд.
Више од 264 милиона болује од депресије, судећи према подацима СЗО.
- Знамо да најфиније честице из прљавог ваздуха могу доћи до мозга, кроз крвоток, али и кроз нос, као и да је загађење ваздуха повезано са упалом мозга, оштећењем нервних ћелија и променама у производњи хормона стреса, што је повезано са лошим менталним здрављем - рекла је Бретвејт.
Џозеф Хејз, такође са Лондонског универзитета и део истраживачког тима, рекао је следеће:
- Докази су изразито сугестивни да загађење ваздуха као такво повећава ризик од негативних исхода менталног здравља.
Истраживање објављено у часопису "Енвиронментал Health Перспецтивес" користило је строге критеријуме квалитета за одабир и обједињавање података о истраживању из 16 земаља објављених до 2017. године.
У њему је откривена снажна статистичка веза између токсичног ваздуха и депресије и самоубиства. Томе у прилог иду недавна истраживања, укључујући студије које су загађење ваздуха повезивале са „изузетно високом смртности“ код особа са менталним поремећајима и ризиком од депресије код тинејџера, који је четири пута већи.
Друга истраживања показују да загађење ваздуха изазива „огромно“ смањење интелигенције и повезано је са деменцијом. Свеобухватни глобални преглед почетком 2019. године закључио је да загађење ваздуха може оштетити сваки орган и готово сваку ћелију у људском телу.
Подаци анализирани у новом истраживању повезали су депресију са честицама загађења ваздуха мањим од 2,5 микрометра (еквивалентно 0,0025 милиметра и познато као ПМ2,5). Људи изложени ПМ2.5 честицама, односно количини од 10 микрограма по кубном метру (µг/м3) током годину дана или више, имали су 10 одсто већи ризик за обољевање од депресије.
Нивои ПМ2.5 честица у градовима крећу се од чак 114 µг/м3 у Делхију, до само 6 µг м3 у Отави.
У градовима Велике Британије у 2017. години, просечан ниво ПМ2.5 био је 13 µг/м3. Истраживачи су проценили да спуштање ове вредности на препоручену СЗО границу од 10 µг/м3 може смањити депресију код градских становника за око 2,5%.
Докторка Татјана Радосављевић, пулмолог, каже да није имала увид у поменуту студију, али да јој оваква анализа нимало не делује бесмислено имајући у виду већ доказане везе загађеног ваздуха и Alchajmera.
- Процеси у мозгу су и даље недовољно познати, али ако је доказано да загађење ваздуха има везе са Alchajmerom, болести која је иначе непознатог порекла, као и да загађен ваздух утичу на шлог и на лош радни перформанс, има смисла. Поготово ако је студија рађена у Лондону, који одувек има проблем са смогом, киселим маглама... - рекла је др Радосављевић.
Доступни подаци о ризику за самоубиство били су за честице у распону до 10 микрометра (ПМ10). Истраживачи су открили краткорочни ефекат, са повећањем од 10 µг/м3 током три дана, што је повећало ризик од самоубиства за 2%.
Опасних ПМ честица, било 10 или 2.5, и те како има и у ваздуху у Србији, о чијој концентрацији готово свакодневно извештавамо, нарочито током хладинијих месеци када је загађење на врхуцну.
Научници кажу да мали пораст ризика и даље може наштетити многим људима јер више од 90 одсто глобалне популације живи са загађењем ваздуха изнад нивоа који препоручује СЗО.
- То је нешто чему су сви изложени, тако да је забрињавајуће на нивоу целе популације - каже Бретвејт.
Резултати показују јаку повезаност, али истраживање које би доказало узрочну везу је тешко урадити, јер не би било етички вршити експерименте током којих би људе намерно излагали токсинима, пише Гардијан.
Студије су узеле у обзир многе факторе који могу утицати на ментално здравље, укључујући локацију на којој особа живи, приходе, образовање, пушење, запосленост и гојазност. Али нису били у стању да изолују потенцијални утицај буке, који се често јавља упоредо са загађењем ваздуха и за које се зна да има психолошке ефекте.
- Ово је свеобухватни преглед током периода од 40 година - рекао је Јоанис Баколис са Краљевског лондонског колеџа, који није део истраживачког тима.
- Иако студије укључују податке из различитих делова света - рецимо: Кине, САД, Немачке - варирала је величина узорка, дизајн студије и размере депресије - извештаји су били веома слични.
Али Баколис каже да докази остају ограничени и да је потребно више истраживања. Конкретно, утицаја смањења загађења на ментално здравље, што би био подстицај надлежнима да ступе у акцију.
- Сви би требало да учинимо све што можемо како бисмо смањили сопствени допринос загађењу ваздуха, било да је то шетња или вожња бициклом. Али такође морамо размишљати о системским променама, као што је доноше је уредби о смањењу укупних нивоа загађења - каже Бретвејт.
Истраживачи кажу да шетња, вожња бициклом и више зелених површина не само да смањују загађење ваздуха, већ и побољшавају ментално здравље, закључује се у "Гардијановом" тексту.