УСТАВНИ СУД СТОПИРАО ЗАКОН О РОДНОЈ РАВНОПРАВНОСТИ!
Уставни суд у Београду покренуо је поступак за утврђивање уставности Закона о родној равноправности, што значи да се одредбе неће примењивати док се не утврди да ли је он у складу са највишим правним актом наше земље.
Како је потврђено одлука је донета на седници која је одржана у четвртак, а у наредном периоду биће разматрани сви акти овог закона. Према наводима, примена закона, док он није подробно анализиран, могла би да остави изузетно штетне последице.
После серије текстова у вези са одредбама овог закона, а највише оних које се односе на родно осетљив језик, овај правни акт узет је у разматрање и проверу уставности. Осим тога бројне иницијативе у вези са овим законом покренуте су у периоду од 2021. до 2023. године, зато је донета одлука да се покрене поступак како би се оценила уставност.
Како је потврђено у Уставном суду, сада се отварају бројна питања на која ћемо добити одговоре, а нарочито на она која имају везе са дефиницијом родно осетљивог језика.
- Донета је одлука да се Закон у даљем периоду не примењује. Овде није у питању стављање закона ван снаге већ само обустава примене - рекли су у Уставном суду.
- Уколико би он почео да се примењује, а Уставни суд утврдио да је закон ипак неуставан то би могло да остави изузетно штетне последице. Зато је неопходно сагледати све док се не донесе коначна одлука. Превасходно су проблематичне одредбе везане за казне, зато је важно да се све испита. Можда би могла да буде организована и једна јавна расправа у коју би били укључени и други стручњаци, јер овде има и доста нејасних појмова и ово заслужује један друштвени дијалог.
Примена Закона о родној равноправности званично је почела 20. маја, а усвојен је у Скупштини 20. маја 2021. године.
Медији су претходних месеци писале о томе шта све овај закон носи са собом. Оглашавали су се стручњаци како би објаснили зашто овај закон није у складу са нашим језиком. Тако је одржан и научни скуп "Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности" који су организовали Матица српска и СПЦ, где је речено да се Закон о родној равноправности и Закон о употреби српског језика потиру.
Нису само филолози реаговали због Закона о родној равноправности, оглашавали су се и професори права, научници, адвокати. Правници су говорили да Закон карактерише неразумљивост, одсуство нормативне ваљаности, идеолошка пристрасност и острашћеност. Равноправност као универзални принцип примењен је селективно и дискриминаторно.
Србија Данас/Новости