УВОДИ СЕ НАЦИОНАЛНА БАЗА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ТЕРОРИЗМА: Србија ће мотрити на 6.000 терориста!
На седници републичког парламента, 9. јуна, наћи ће се Предлог закона о националној бази података за спречавање и борбу против тероризма, чија израда траје већ три године, а предлагач је Министарство правде
Србија ће следеће недеље, уколико посланици кажу "да", добити Закон о формирању националне базе терориста, у којој би, судећи према проценама, могло да се нађе око 6.000 имена оних који су у последњих 20 година прошли обуке за ову врсту злочиначке активности!
СВЕТСКИ ДАН ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ - MOZZART ДОНИРАО БЕОГРАЂАНИМА ИНОВАТИВНИ ПРЕЧИШЋИВАЧ ВАЗДУХА!
ДАНАС СЛАВИМО СИМЕОНА СТОЛПНИКА : По народном веровању неудате девојке треба да ураде само једно и сродна душа их чека!
ДА ЛИ ЋЕМО ВИДЕТИ СУНЦЕ У ЈУНУ? Дугорочно гледано, лоше нам се пише: Детаљна временска прогноза за наредни месец
На седници републичког парламента, 9. јуна, наћи ће се Предлог закона о националној бази података за спречавање и борбу против тероризма, чија израда траје већ три године, а предлагач је Министарство правде.
Законом је предвиђена посебна платформа у коју ће МУП, Министарство спољних послова, БИА, ВБА и ВОА, Министарство одбране, Управа за спречавање прања новца, Републичко јавно тужилаштво и Тужилаштво за организовани криминал уносити податке из својих постојећих евиденција, размењивати их и укрштати.
Ту се неће наћи само осуђени за тероризам, већ и сви за које постоје оперативни подаци да су повезани са терористичким организацијама и активностима. Дакле, биће то база конкретних особа и организација, које се налазе на домаћој и међународној листи терориста, терористичких организација или финансијера тероризма, укључујући листе УН и других међународних организација чији је Србија члан.
БИА ће имати улогу корисника и администратора, у њој ће се налазити хардвер и софтвер. Уједно, контролисаће приступ тајним подацима уз спровођење мера информационе безбедности. Појединачни сервиси, односно линкови и терминали, налазиће се код осталих корисника, који имају обавезу да све значајне информације одмах по сазнању унесу и ажурирају постојеће.
Уносиће се име и презиме осумњиченог, окривљеног или осуђеног, како по рођењу, тако и ново, ако је мењао личне податке, затим надимак и лажно име или псеудоним, имена родитеља, датум и место рођења, ЈМБГ, пол, држављанство, последње и претходно пребивалиште или боравиште, у које је врсте терористичких организација или акција укључен или на који други начин подржава тероризам, подаци о организацији...
Уколико то захтевају посебни разлози заштите тајности података или лица унете информације се тако складиште да корисници Националне базе не могу да препознају о коме је реч. Они могу да пошаљу упит органу који је шифроване податке унео, а који, опет, може и не мора да одговори. Он може да одговори и негативно ако се тражени подаци односе на посао који је у току или због заштите извора.
БИА је обавезна да успостави одговарајућу евиденцију о времену и предмету приступа, као и овлашћеном лицу у органу које је приступило бази. Надзор над спровођењем закона врши Министарство правде, а над обрадом информација повереник за заштиту података о личности. Национална база биће успостављена до годину дана од када закон ступи на снагу.
- Оснивањем Националне базе података за спречавање и борбу против тероризма, Србија се сврстава у безбедносно ретке и озбиљне земље у супротстављању овој пошасти - каже проф. др Мирослав Бјеговић, специјалиста за тероризам и организовани криминал.
- Државни органи којима је у опису посла превенција, заштита, уочавање и отклањање претњи од тероризма, кривично гоњење и одговор нашег система националне безбедности на евентуални напад терориста, биће умрежени и уносиће информације о појединцима, терористичким групама и организацијама са којима буду, природом посла, у одређеним контактима или о њима добију сазнања. У овој фази, поред кривично гоњених лица уносиће се и имена оних који су имали додира са терористичким ћелијама, потенцијални помагачи или извршиоци.
Како каже проф. Бјеговић, тиме се не нарушава презумпција невиности, већ се само води евиденција безбедносно интересантних особа. Додаје и да ће за веродостојност и правилност уношења тајних података одговарати државни органи, тј. појединци који их уносе на основу сертификата које ће издавати Канцеларија савета за националну безбедност РС.
- Безбедносни изазов у Србији данас представља простор Санџака и КиМ, где је од 1998. године евидентирано више од 6.000 оних који су прошли војно-терористичку обуку у 12 кампова, од којих су најпознатији у околини Србице и Качаника - каже проф. Бјеговић.
- Многи су прошли ратишта Сирије и Ирака, као продужена рука терористичке Ал каиде, и вратили су се на КиМ, док су неки остали на простору јужне покрајине у улози "спавача". Ово може бити безбедносна претња не само за Србију, већ и за земље ЕУ, јер су управо чланови ових терористичких ћелија учествовали у акцијама широм Европе. Сматрам да је европским земљама јасно одакле им долази непосредна опасност и да би удруженим снагама са Србијом требало да решавају ово зло.
Само из села Качаник регистровано је више од 300 могућих терориста. Велики је број џихадиста и у суседној БиХ, који су дошли са сиријског и других ратишта.
Према последњим доступним подацима Републичког завода за статистику из 2019, те године је осам окривљених осуђено за тероризам или терористичко удруживање: половина њих на затвор од 5 до 10 година, а друга половина на 10 до 15.
Према Предлогу закона, циљ формирања базе је "спречавање претње од тероризма, благовремено откривање и документовање терористичке активности и кривично гоњење". Недавно је сличан пропис усвојен и у Аустрији.
