Ужасна исповест преживеле Добриле из Јасеновца: "Никад да се не потегне зарђали нож којим су УБИЈАНА ДЕЦА"
- Било нас је 12 у породици, из моје куће страдали су отац, брат, сестра и стриц - прича Добрила
- Около жица, доле само трава. Гледам мајку која држи дете, није имало више од 10 месеци, усташе хоће да га јој га истргну, она не да. Један усташа набија дете на сабљу и баца га псима”, тако о страхотама мучења логораша у Јасеновцу сведочи преживела логорашица Добрила Кукољ, која је данас у Доњој Градини присуствовала обележавању Дана сећања на жртве злочина НДХ у концентрационом логору Јасеновац.
Добрила, родом из околине Козарске Дубице, имала је свега десет година када је доведена у логор Јасеновац, а пре тога је, каже, преживела прогон са Козаре у Церовљане где је био први сабирни логор на простору НДХ.
ЗА ПРВОМАЈСКЕ ПРАЗНИКЕ ВОЛИТЕ ОДМОР УЗ ВОДУ: На овим местима сигурно ћете провести савршен дан (ВИДЕО)
ИСКОРИСТИТЕ ДАН ДАНАС! Чека нас велики ПРЕОКРЕТ, ево од ког датума нас очекују ОСЕТНА ЗАХЛАЂЕЊА
БЕОГРАЂАНИ ПОХРЛИЛИ НА АДУ ЦИГАНЛИЈУ! Прослава Првог маја пролази уз гужву, роштиљ и пуно дима
– Било нас је 12 у породици, из моје куће страдали су отац, брат, сестра и стриц. Деду, кога сам неизмерно волела, изболи су на моје очи у Јасеновцу. Тешко је и боли присећати се тог. У почетку сам мислила да је то нека игра, док нисмо боси натерани у чамце из Церовљана за Јасеновац. Чула сам како је стрина предложила мојој мајци: ”Савка, да побацамо децу у воду, воде нас у пећ, јер се причало да спаљују људе у пећима” – пренела је Добрила новинарима сећање на логорашке дане у НДХ.
Када су прешли реку и ушли у логор, сачекао их је шпалир црнокошуљаша који су одмах раздвајали децу, мајке, жене потребне за рад…
– Најтеже ми је било када сам схватила шта је то, да је то логор… Чупкали смо и јели траву, а давали су нам мало кукурузног брашна у млакој води, све су нас болели стомаци – прича Добрила.
Њена порука на Дан сећања на жртве злочина НДХ је да се више никада и нигде не потегне маљ или зарђали нож којим су убијана деца, жене…
– Да више никада не буде рата и оснивања логора. Свим народима желим да живе у слози и миру – поручује Добрила.
Страхоте Јасеновца преживео је и Миле Вукмировић (87) који се присећа како су свако јутро из Јасеновца одводили логораше у Доњу Градину где су, каже, цео дан копали раке, а увече би их усташе побиле.
– Ујутро дође друга група и закопа их, па копа раку и тако редом – прича Вукмировић којем су усташе побиле породицу и са очеве и са мајчине стране.
– У логору смо били голи, боси, усташа шета крај жице, кад мало одмакне, поједем мало траве. Захваљујући медицинској сестри која нас је пописивала, нису смели да нас побију него су нас послали у села по Славонији. Ја сам остао код тече Станка Јурића, Хрвата, који је успео да спасе и моју сестру – присећа се Вукмировић.
Каже да не зна никог ко је преживео одлазак у Доњу Градину.
– Ко год је био тамо, чак и усташе, побијени су – рекао је Вукмировић новинарима.
