УЖИЧАНИН ПОБЕДИО КОРОНУ УПРКОС ТОМЕ ШТО ЈЕ ИМАО СКОРО 200 КГ: Пљувао крв - није могао на скенер због тежине
Имао је енормних 196 килограма када га је напала корона
Љубомир Ђоковић (37) са пратећим проблемима гојазности - инсулинском резистенцијом, гихтом, притиском - из КБЦ "Драгиша Мишовић" изашао жив. Скенер нису могли да му ураде због килаже.
Глумци и Mozzart прикупили 3.525.000 динара за помоћ УДУС-у - погледајте прву зоом представу у Европи!
БОЖИЋНО ЧУДО: Познати психијатар Јован Марић (80) скинут са репиратора после месец дана!
НЕКИ МЛАДИ ЉУДИ СУ ЗБОГ КОРОНЕ ОСТАЛИ БЕЗ НОГЕ: Важно упозорење српских лекара на најтеже последице вируса
Имао је енормних 196 килограма када га је напала корона, чак је и крв пљувао и мислио је да нема шансе да живу главу извуче. И мимо свега, Љубомир Ђоковић (37), Ужичанин који живи у Београду, успео је да победи пошаст која је за бројне гојазне особе значила само једно - смрт.
Смршао сам више од 30 килограма
У време када је добио ковид, Љубомир је ишао на детаљне припреме за операцију смањења желуца.
- Када сам престао да се бавим џудом, кренуло је неконтролисано гојење, избио сам на 196 килограма и решио да идем на операцију желуца. А онда ме је стигла корона. Смршао сам више од 20 кг само због ње. А потом сам некако успео да изменим режим исхране, не једем ништа после шест увече, и у последње време скинуо сам још десетак килограма. Тако да сам засад одустао од операције - прича он.
Љубомир је један од оних који је имао невероватну срећу у несрећи. Иако се данима потуцао од лекара до лекара, од лабораторије до лабораторије, чекао резултате ПЦР теста док му је температура била и 39,5, иако је за то време задобио обострану упалу плућа, релативно лако се изборио са ковидом. На све то треба додати безмало његових 200 кг, због којих ни скенер није могао да му се ради - толики габарит ова справа не може да издржи.
- Још 11. јуна осетио сам прве симптоме, малаксалост, благу температуру. Отишао сам на приватну клинику, и резултати крви и рендген били су у реду. Мислили су да је само прехлада. Али температура није спадала, па сам после недељу дана опет сам ишао код приватника, али крвна слика је и даље била океј. Сад су сумњали на упалу ува. Ипак, два дана касније сам урадио ПЦР тест. За све то време имам температуру, достиже и 39,5. А резултата теста никако нема. Шест дана сам га чекао. Коначно стиже - позитиван! А ја већ почињем крв да пљујем - прича Љубомир.
Враг је тада однео шалу. Хитно бива смештен у КБЦ "Драгиша Мишовић".
СИРОГОЈНО
Лековити Златибор
Љубомир живи у Београду, али је рођен у Ужицу, а пореклом је из златиборског села Сирогојно, где је и провео гро времена по изласку из болнице.
- Више од 100 дана сам био у Сирогојну, златиборски ваздух је лековит за плућа. Много биље се осећам, али чим је хладно у просторији, смета ми, закашљем се - вели Љубомир, који је три пуна месеца после короне био малаксао.
- У болници су ми на рендгену констатовали обострану упалу плућа. Скенер нису могли да ми раде јер може да издржи особу од највише 170 килограма, а ја сам имао 196. Мислио сам да ми је дошао крај. А иза мене остају жена и двоје мале деце. Не само да сам био екстремно дебео него сам имао и све оно што гојазност са собом носи - инсулинску резистенцију, повишен ниво мокраћне киселине у крви (што води ка гихту) и благо повишен притисак. Са свим тим и короном нисам мислио да имам имало шансе да жив изађем из болнице - сећа се Љубомир.
Иако је био "само" на одељењу и "само" на кисеонику, свакодневно је гледао агонију људи око себе.
- Ужасно је кад гледаш људе који се боре за дах. Агонија, ропац. Само једног по једног воде на интензивну. Многи сигурно нису живи изашли из ње. И шта ја, предебео, да мислим, осим - готово је. И захвалан сам богу, и докторима, и особљу "Мишовића" што сам сада међу живима. Лекари и медицинари су истински хероји, морамо да ценимо њихову пожртвованост. У скафандерима по цео дан, зноје се, све се цеди, а мокри трагови за њима остају по поду.
Болест је, додаје, подмукла и не треба је потценити. Његова супруга и деца, срећом, прошли корону с благим симптомима.
