ОБЈАВЉЕНИ НОВИ ПОДАЦИ: Откривено КОГ ДАНА У НЕДЕЉИ се најчешће ДОГАЂАЈУ ПОВРЕДЕ НА РАДУ, али и у КОЈОЈ СМЕНИ!
У Србији су се протекле године догодиле 53 повреде на раду са смртним исходом, највише у последњих десет година, кажу у Инспекторату за рад.
Према анализи тог инспектората, најчешћи узроци су били пад са висине, струјни удар или пад неког предмета.
Највише радника који су настрадали на послу било је ангажовано у области индустрије, потом у грађевинарству, сектору услуга, пољопривреди, шумарству, трговини, области саобраћаја и складиштења.
Око 30 одсто њих радило је на црно, претежно у грађевинарству.
Несреће на раду најчешће су се десиле у првој смени, понедељком или уторком, и то највише код радника старости од 46 до 50 година, што је најискуснији део кадра, кажу у Инспекторату.
Већина њих имала је четврти или трећи степен стручне спреме.
Ујутру мраз, током дана сунце и облаци, температура до 12 степени, почетком наредне недеље следи ПРОМЕНА ВРЕМЕНА
Када је реч о врсти уговора, највише радника којима су се десиле повреде са смртним исходом имало је уговор на раду на неодређено време (27 њих), затим су радили на црно (17), нешто мање имало је уговор на одређено време (8), док је уговор о делу имао свега један радник.
Они који су радили на црно углавном су били ангажовани на пословима у области индустрије и грађевинарству.
Најчешћи узрок смрти или повреда на раду са смртним исходом у грађевинарству је обрушавање или пад са висине.
Што се тиче тешких повреда у току 2018. године, највише их је било у грађевинарству, производњи и преносу електричне енергије, делатности производње машине, метала, и друге опреме.
ОВО СЕ ЗОВЕ ХУМАНОСТ: Нина жели ДА ПОМАЖЕ родитељима аутистичне деце, њен циљ је НЕСВАКИДАШЊИ!
Тешке повреде радници су задобијали најчешће због падова или удара падајућег објекта.
Најчешће су се дешавале повреде шаке и прстију и руке, и то код радника старости од 51 до 55 година.
- Обавили смо 797 наздора услед тешких повреда и људи са оваквим повредама у преко 70 одсто случајева даље нису способни за рад - каже в. д. директора Инспектората за рад, Стеван Ђуровић.
Највише повређених радника имало је уговор на неодређено, потом уговоре на одређено, затим уговоре о привременим и повременим пословима.
Мањи број радио је на црно.
Највише таквих повреда дешавало се у индустрији и грађевинарству, трговини на велико и мало, и најчешће средином недеље - четвртком и средом у првој смени.
Што се тиче инспекцијских надзора, издато је 300 решења о отклањању недостатака из области закона о безбедности на раду, потом 182 захтева за покретање прекршајног поступка, 31 решење о забрани рада, 11 указивања и шест кривичних пријава против одговорних лица.
ПЕТИ КИЛОМЕТАР ЧИТАЛАЧКОГ МАРАТОНА ЗА ДЕЦУ: Више од Марвела воле "Јаје, млеко и воду"
Стеван Ђуровић каже да је важно да сви у овим процесу раде ажурно као и да се примени адекватна казнена политика.
Што се тиче повреда на раду са смртним исходом, он је рекао да је казнена политика још увек блага, односно да се још није десило да је неко добио затворску казну дужу од пет година.
Ђуровић је навео пример да је од 2013. инспекторат поднео 119 кривичних пријава и да је те године само једно лице за то осуђено на казну у трајању од годину дана затвора, а друго на условну казну од годину дана, иако закон предвиђа да је у случају да се докаже кривица за нечију смрт казна од две до 12 година затвора.
- Није се десило да је неко добио преко пет година, што би вероватно било добра порука да сви треба да посвете већу пажњу безбедности радника и да буду одговорнији у много чему - истакао је Ђуровић.
Представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Управе за безбедност и здравље на раду одржали су прошлог месеца састанак с правним лицима и предузетницима који поседују лиценцу за обављање послова безбедности и здравља на раду.
Срби данас славе РОДОНАЧЕЛНИКА своје цркве: У тренутку кад је умро ДОГОДИЛО СЕ ЧУДО
В.д. директора Управе за безбедност на раду, Марина Фуртула, рекла је да је одузето шест лиценци, јер предузетници нису радили свој посао у складу са законом.
Она је навела да је у 2018. свега 30 одсто правних лица свој посао у овој области обављало у складу са законом, а за оне који то нису чинили наложене су мере за отклањање недостатака.
Министар рада Зоран Ђорђевић рекао је да се ове године очекује нови Закон о безбедности и здрављу на раду и нови Закон о осигурању у случају повреда на раду.
- Циљ је да заштитимо раднике и да као држава будемо одлучни у томе да санкционишемо оне који се не придржавају закона - рекао је тада Ђорђевић.
