(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) Судбину баке из Врања доживео ДЕКА ИЗ ЛЕСКОВЦА: Наг и дехидриран лежи у болници, син га НЕ ЖЕЛИ!
По речима начелника, лекари су још у суботу покушали да пронађу чланове његове породице, али безуспешно.
Шездесетчетворогодишњии Лесковчанин Михајло Ђорђевић у беспомоћном стању, исцрпљен и изморен, са знацима дехидратације, лежи потпуно наг у Ургентном центру Опште болнице Лесковац већ три дана јер ни на једном одељењу не желе да га приме, а породица је о његовом стању обавештена три дана касније након што му је указана прва помоћ.
Најгоре тек следи! Епидемија грипа у четири округа у Србији, а долази нам НАЈТЕЖИ ПЕРИОД
У Ургентном центру порталу Југмедиа је речено да је реч о пацијенту који је социјални случај, а пошто немају где у таквом стању, лекари их задржавају ту, у условима који су предодређени само за ургентна и пролазна стања.
- Овај пацијент није први такав случај на који наилазимо, али немамо ни чиме да пресвучемо те људе. Он се унередио и сестре су га скинуле и средиле. Био је покривен. Дијагноза му је општа слабост, без температуре. Лабораторија му је уредна, али са знацима дехидратације. Ми не можемо да га хранимо јер не можемо да требујемо храну, немамо ствари да га обучемо јер немамо пиџаме, јер код нас пацијенти не треба да се задржавају. А нико не жели да га прими и њему је суђено да борави код нас. Прегледали су га и интерниста и неуролог и инфектолог, и сви су га оставили код нас. Овом човеку је потребна нега, а син је одбио, због њихових личних размирица, да га одведе кући. Он је сад код нас, сви перу руке од њега и не постоји никаква процедура о збрињавању овог пацијента - каже начелник Ургентног центра Опште болнице Лесковац Миодраг Стојковић.
По речима начелника, лекари су још у суботу покушали да пронађу чланове његове породице, али безуспешно.
- Звали смо локални Центар за социјални рад, али је био викенд и они су тек јутрос о свему обавестили његовог сина - тврди Стојковић.
Милан Ђорђевић, син овог несрећног човека је јутрос у очајном стању затекао свог оца у Ургентном центру, али је одбио да га одведе кући.
- Зато што са њим нисам у контакту месецима и не знам која му је дијагноза нити како да бринем о њему. Остало је да се чујем са рођеним братом и да видимо како и где да збринемо нашег оца. Са друге стране, жалосно је да нема начина да се на адекватан начин збрине овакав пацијент и да је мој отац принуђен да у оваквом стању лежи у Ургентном центру - истиче Ђорђевић.
Како тврди, његов отац већ дуже време има проблема са срцем и годину дана је на листи чекања за уградњу бај-паса.
У лесковачком Центру за социјални рад упозоравају већ годинама уназад да су овакви социјални случајеви, па и бескућници, све већи проблем целог социјалног система у Србији и да, на жалост, на локалу не постоје установе за прихват таквих лица.
У сваком случају, Ђорђевић ће у видно лошем стању морати да остане да лежи у Ургентном центру Опште болнице Лесковац све док се његова породица не договори ко ће надаље бринути о њему.