ВАКЦИНАЦИЈА ПРОТИВ КОРОНЕ СВАКЕ ГОДИНЕ? Српски стручњаци послали јединствену поруку: Бустер доза је свима потребна
Колико ћемо се пута годишње вакцинисати против вируса ковид-19 зависи искључиво од нас, односно од тога да ли ћемо успети да ослабимо вирус и спречимо даље мутације, којих ће сигурно бити, каже државни секретар у Министарству здравља доц.др Предраг Саздановић.
Све вакцине против инфекције Ковид-19 имају рок трајања, после отприлике шест месеци, степен заштите почиње да опада, те је потребно појачати свој имуни одговор како би се организам изборио. Наравно, степен заштите зависи и од здравља организма, односно, како су лекари објаснили, какав ће одговор вакцина развити потпуно је индивидуално и зависи од општег стања организма. Према ранијим најавама епидемиолога, постоји вероватноћа да ћемо са вакцинисати против короне у неком наредном периоду, макар једном годишње, што опет зависи од тога колико успемо да постанемо отпорни на вирус.
"ПОСЛЕ СВАДБЕ ОД 200-300 ЉУДИ БАР ДВОЈЕ УМРЕ" Драматичне тврдње доктора Јанковића: То је руски рулет!
ДР ТИОДОРОВИЋ ОТКРИВА: Маске скидамо на пролеће, али само под овим условима
ОСЛОБАЂАЈУ СЕ БОЛНИЧКИ КРЕВЕТИ У ЗЛАТИБОРСКОМ ОКРУГУ: Све мање хоспитализованих пацијената
Током борбе са короном, видели смо да напада и најздравији организам, и да младост није "безбедна карта", већ да је вакцинација једино решење за суочавање са вирусом. Дилема која мучи грађане, колико ћемо се пута вакцинисати, да ли је свима потребна трећа доза? Струка је, ипак јасна по овом питању, приоритет су старији суграђани који имају придружене болести, али је добро да се вакцинишу и сви остали грађани без обзира на године. Такође, минимум месец дана од прележане короне, могуће је вакцинисати се против инфекције ковид-19.
- Мутације вируса се прати, како то чини СЗО, тако и наше Министарство здравља, и ми морамо бити спремни за будуће мутације вируса. То је сасвим извесно да ће их бити и ту нема дилеме. Што се тиче вакцинације, доказано је да постојеће вакцине штите од свих ранијих сојева, али су и врло корисне за евентуалне будуће мутације вируса. Било би идеално да достигнемо критични минимум заштите становништва, то када би се десило, онда би постојала мања потреба за ревакцинацијом. Дакле, што се више вакцинишемо, вирус је слабији. Како сада стоје ствари, свакако ћемо и даље имати потребу за ревакцинацијом, али на колико и када, то ће зависити од епидемиолошке ситуације и броја заражених - објашњава др Саздановић.
Дакле, дилеме нема, што је већи обим вакцинације, то смо ближи колективном имунитету. Ипак, у којој ће мери неки организам развити одбрамбену снагу зависи како од стања организма, тако и од придржавања мера између прве две дозе и стицања имунитета, и наравно од пресудног је значаја, нарочито за старију популацију, долазак на време за трећу дозу.
- Оно што морамо да знамо је да у сваком организму постоји тај такозвани хуморални и целуларни одговор. Хуморални, то су антитела која меримо, а целуларни одговор је тешко измерити и он представља нешто што подразумева индивидуални одговор. Уколико сте се правилно вакцинисали, ревакцинисали, велика је вероватноћа је ваш организам адекватно одговорио и спреман је на одговоре будућих мутација вируса, које су неминовне како код нас тако и у целом свету - каже др Саздановић.
Трећом, бустер дозом појачавамо отпорност на вирус. Како је већ изјавио епидемиолог и члан Кризног штаба проф.др Бранислав Тиодоровић, он је за то, да треба размишљати о томе да трећа доза иде после пет месеци.
- Чим је истекло шест месеци, или још боље пет, одмах треба примити трећу дозу. Ја сам сведок тога да они који су примили три дозе на време, да се нико није жалио да има проблем. Проблем се може десити ако неко одлаже вакцинацију, закасни, чим се наврши шест месеци, или као што сам предложио после пет месеци треба примити бустер дозу - изјавио је професор Тиодоровић.
Вакцином штитите себе од тешке клиничке слике, али и од одласка у болницу. Наравно, вакцина вас неће заштити од заражавања ако сами нисте свесни и одговорни да се налазимо у великој епидемији, односно пандемији која је захватила свет. У највећем проблему су они који су невакцинисани, без обзира на године, али посебно хронични болесници, који не смеју да закасне за своју трећу дозу. Дакле, сви се могу заразити, а тешка клиничка слика спречава се вакцинацијом.
-Вакцинацијом се спречава тешка клиничка слика, али и сам степен хоспитализације, спречава се одлазак на респиратор… Анализа је показала да када није било вакцине, у новембру и децембру када смо имали такозвани британски сој, био је врло висок степен хоспитализације. Сада са вакцинама имамо мањи број хоспитализованих, без обзира колико људи се заразило. У Крагујевцу, рецимо, када дођу у болницу, ми имамо јасну поделу на вакцинисане и невакцинисане. Вакцинисани брже иду кући, имају лакшу клиничку слику, а од укупног броја хоспитализованих 30 одсто је вакцинисано, а 70 одсто чине невакцинисани. С друге стране, у интензивним негама у Крагујевцу, имали смо између 95 до 98 одсто невакцнисаних са тешком клиничком сликом, а свега 2 до 5 одсто је било вакцинисаних. Тај мали проценат вакцинисаних, тешку клиничку слику развио је због придружених болести, и то је разлог зашто је то тако, иначе вакцина штити и она нам је неопходна и ту дилеме нема, објашњава доц.др Предраг Саздановић, државни секретар у Министарству здравља и дугогодишњи директор УКЦ Крагујевац.
Ревакцинација на шест месеци није ништа ново у вакциналном систему и она је неопходна у епидемијама, а потреба за њом зависи искључиво од наше отпорности. Оно што не треба заборавити је и вакцинација против грипа, која се обавља у јесен сваке године.
- Каква ће даља судбина бити што се тиче ковида-19, ја то не могу да кажем, баш због тога што је ситуација свугде у свету толико неизвесна. Оно што би требало урадити је, обавити комплетну вакцинацију првом и другом дозом, и након тога појачати и трећом дозом. Да ли ће бити потребна четврта, да ли ће бити нека даља потреба, то пре свега зависи колико се будемо ми у Србији вакцинисали. Што се мене тиче и моје породице, ми смо сви и вакцинисани и ревакцинисани, ја сам вакцинисао и моје синове тинејџере иако су они у фебруару прележали ковид. Такође, треба подсетити да иде и вакцинација против грипа коју је такође неопходно обавити како не би дошло до судара короне и грипа. Дакле, вакцинација је неопходна и то је једини прави пут - закључује др Саздановић.
У УКЦ Ниш је у минулом периоду организована вакцинација високо ризичних група, те смо од генералног директора проф.др Зорана Перишића сазнали шта се дешавало током вакцинације оне популације која се сматра ризичном.
- Вакцинисали смо више од 1.400 људи који се спадају у ризичну групу, или су код нас долазили уз образложење да су ризична група. То су они људи који имају коморбидитете, који су алергични на неке супстанце. Све смо их вакцинисали и нико од њих није имао реакцију. Једна жена је задржана 24 часа како би се пратило њено стање јер је имала хипертензију, али је то решено. Увек кажем, немојте се плашити вакцине, плашите се болести, изјавио је професор Перишић.
