ВАКЦИНИСАЋЕМО СЕ СВАКЕ ГОДИНЕ ПРОТИВ КОРОНЕ? Српски стручњаци открили шта нас чека у будућности
Инфектолог проф. др Жарко Ранковић, истакао је да се "крај" не може предвидети, већ се искључиво треба концентрисати на вакцинацију
Основни проблем који имамо, не само ми у Србији него глобално, је недовољан обухват вакцинације. Ковид-19 се толико дуго задржао да нема изгледа да се другачији реши него вакцинацијом. Што се тога тиче, биће неопходно да се једном годишње вакцинишемо против ковида као што то чинимо са грипом, каже Инфектолог проф.др Жарко Ранковић.
БОЉИ ЖИВОТИ ЗА ГРАЂАНЕ! ОБЕЗБЕЂЕН КРОВ НАД ГЛАВОМ: У Србији додељено око 6.000 стамбених решења
ДОКАЗ ДА ЉУБАВ УМЕ ДА БОЛИ: Мушкарац бежећи од мужа своје љубавнице скочио кроз прозор - а онда је уследио БОЛ У ЛЕЂИМА (ВИДЕО)
ОМИКРОН ИЗАЗИВА И ПРОМЕНЕ НА КОЖИ! Ако приметите ове симптоме одмах се јавите лекару
Иако званично не постоји одлука о томе како и на који начин ће се у будућности обављати вакцинација, како на годишњем нивоу, тако и са четвртом дозом, све указује на то да ћемо морати колективно да се имунизујемо макар једном годишње. Да ће одлука ићи у том смеру изјашњавали су се лекари, епидемиолози, вирусолози, инфектолози. Дилеме нема, ковид-19 се не може искоренити, већ се ми морамо навикнути на „нову нормалност“ а то је да ће вирус вребати, да ћемо живети с њим, те да је имунизација неопходна.
Епидемиолог и члан Кризног штаба проф.др Бранислав Тиодоровић, изјавио је у ранијим изјавама у неколико наврата корону нећемо лако искоренити, те да ћемо се у будућности сигурно вакцинисати једном до два пута годишње.
- Вакцинација против грипа даје добре резултате и она се обавља на јесен сваке године, тако ћемо морати и са ковидом. Највероватније ће то бити једном годишње, али о томе ће се тек разматрати, изјавио је раније Тиодоровић.
У Србији је дато укупно, 8.433.861 доза вакцине против короне, прву дозу примило је 3.338.750, другу дозу 3.252.766, док је трећу дозу примило 1.842.345 становника. Без доброг обухвата нећемо имати мирну ситуацију са короном. Поред вакцинације на годишњем нивоу, месецима уназад говори се и о четвртој дози, која свакако неће бити препоручена свима.
- Изјашњавали су се стручњаци већ, и по мом мишљењу оно што је најреалније је да четврта доза буде препоручена за хроничне болеснике, особе са ослабљеним имунитетом, особе које су имале трансплантацију органа. Чини ми се да не би требало да се уводи као обавезна препорука за остале категорије. У будућности сматрам да ће бити довољно вакцинисати се само једном годишње, објашњава професор Ранковић.
Вирусолог проф.др Тања Јовановић , која је и члан Националног комитета за имунизацију (НИТАГ) изјавила је за Euronews да су вођени разговори о могућности увођења четврте дозе вакцине за одређене категорије грађана и да би се на тај начин побољшао стечени имунитет.
- Размишљамо да се уведе четврта доза вакцине за особе које имају угрожен имунитет (имунокомпромитоване особе), као и старије од 60 година, оне особе које због природе посла долазе у контакт са великим бројем људи. Омикрон је пробио баријеру вакциналног имутета, те покушавамо да несавршеност побољшамо већом количином продукованих антитела. Ја сам примила све три дозе вакцине и заразила сам се омикроном – изјавила је професорка Јованоцић.
Крај не можемо предвидети, вакцинација нам је неопходна
Када човечанство погоди једна оваква пандемија, неопходна је имунизација становништва, како на локалном, тако и на глобалном нивоу. Како лекари кажу, све док било где у свету постоји и једна заражена особа, вирус може обићи свет. Према тренутној статистици вакцинисано је 52 одсто укупне светске популације, што још увек није довољно. Због немогућности вакцинације читавог човечанства, увек ће постојати бојазан да се на некој територији где обухват није достигао жељени обим, вирус умножава и мутира.
Инфектолог проф. др Жарко Ранковић, истакао је да се „крај“ не може предвидети, већ се искључиво треба концентрисати на вакцинацију, те да је то прави пут.
- Наговештавају завршиће се у марту, априлу, а ја се заиста не бих усудио да било шта кажем, баш због тога што је према неким подацима око три милијарде људи у свету невакцинисано. Онда ако узмемо још један податак, 50.000 људи има прву дозу а није се јавило за другу дозу, па да не причамо о трећој дози, какав имунитет онда имају те особе? Тако да се вакцинацији треба посветити, а излаз би био да у кратко временском интервалу, то је период од неких шест месеци, да се што већи број људи вакцинише, генерално говорим, за свет, закључио је професор Ранковић.
