ВЕЋА ЈЕ ШАНСА ДА ВАС УДАРИ ГРОМ, НЕГО ДА ВАС НАПАДНЕ МЕДВЕД: Најбројнија популација шумских звери у Европи живи на Тари
Позната по нетакнутим природним лепотама и Панчићевој оморици, планина Тара може да се похвали да се на њеним падинама тренутно налази и најбројнија популација мрких медведа, који важе за највеће шумске животиње у Европи.
Иако је уобичајено да током зиме буду мање активни, то не мора да значи да преспавају неколико месеци. Врло често се последњих година услед високих температура, раније буде из зимског сна. Њихово кретање помно се прати читавих 15 година, уз помоћ сателитских огрлица, а до сада је огрлице добило 22 јединке и за све ово време дале су прегршт изузтено важних информација.
- Годинама уназад врши се моноторинг мрког медведа. На тај начин установили смо да се итекако пуно крећу. Дешавало се да млађи медведи који траже свој животни простор пређу дневно до 60 километара, а неки су за 9 месеци прешли чак око 1.800 километара. Док је лепо време они знају да препливају Дрину, прошетају до Зенице око 270 километара и врате се у своје природно станиште - рекао је Ранко Милановић, руководилац службе за информисање у НП Тара.
Јесте ли чули за "зелени рудник" у Србији? Ризница бакра и злата која нас позиционира међу лидере Европе
ПРЕДВИЂЕНЕ ПАПРЕНЕ КАЗНЕ ЗБОГ ПАСА: Напади све учесталији - ово сви власници морају да прочитају
ЈЕЗЕРО БУБАЊ ДОБИЈА НОВИ ЗАБАВАН ПАРК: Након конукрса туристичке организације Крагујевца, овој фирми је поверен задатак
Током хибернације температура тела им се спушта на око 2 степена, дисање, пулс и метаболизам се успоравају, али ипак се лако могу пробудити и изаћи из брлога, посебно после периода отопљавања. Током благих зима понеки медведи све време остану на ногама. Иако се многи плаше сусрете са њима, медведи врло ретко или готово никад први не нападају људе. Не доживљавају их као плен, већ их се плаше и избегавају сукобе.
- Уколико пролазите кроз шуме Таре свакако је потребна доза опрезности, али већа је вероватноћа да вас удари гром него да вас нападне медвед. Популација мрких медведа на нашој територији расте, јер је та врста заштићена и строго је забрањен лов. Они обитавају на свим деловима Таре, у кањонским деловима Дрине, на шумском подручју, Митровцу - каже Милановић.
До сада најкрупнија јединка мрког медведа ухваћена је и обележена управо на овој планини. Шумски џин тежак је 246 килогарама, стар десет година и добио је име Александар по чувеном војсковођи Александру Великом. Осим по својој величини, специфичан је и по томе што је први који је маркиран огрлицом која има камеру.
- Овај горостас је понео посебну ГПС-ГСМ огрлицу која има такозвану акциону камеру. Захваљујући њој имаћемо прилику да видимо живот медведа из њихове перспективе. Овако прикупљени подаци помоћи ће нам да боље разумемо понашање и екологију ове угрожене врсте - истиче Ранко Милановић.
Александар је обележен у оквиру пројекта "Тајни живот медведа" који се финансира од стране компаније Телеком Србија а.д., а има за циљ да допринесе очувању биолошке разноврсности Националног парка Тара и Србије и подизању свести јавности о потреби и значају заштите угрожених врста.
