ВЕРНИЦИ ДАНАС СЛАВЕ СВЕТОГ ГРИГОРИЈА БОГОСЛОВА: За здравље и благостање данас му се помолите овом молитвом
Српска православна црква и верници данас прослављају Светог Григорија Богослова.
Рођен у Назианзу од оца Јелина и мајке хришћанке. Пре крштења учио се у Атини заједно са Василијем Великим и Јулијаном Одступником.
"ВИДЕЛЕ СУ МИ СЕ КОСТИ, НИСАМ ИМАЛА СНАГЕ НИ ЗА ШТА": Потресна исповест младе Бранке о паклу анорексије
"ПОПИЛА САМ ЛЕК ОД УЗБУЂЕЊА": Добитница стана у наградној игри "Узми рачун и победи" отворила душу
ПЉУШТЕ ПОХВАЛЕ ЗА СРБИЈУ! Аустрија објавила ВЕЛИКУ РЕПОРТАЖУ о нашој земљи: Јаке речи одјекују Европом (ФОТО)
Често је он прорицао Јулијану да ће бити одступник од вере и гонитељ цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти. Свети Василије рукоположио га је за епископа сасимског, а цар Теодосије Велики ускоро га позове на упражњени престо архиепископа цариградског. Саставио је многобројна дела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назван Богословом. Нарочито је знаменито по дубини његово дело Беседе о Светој Тројици. Још је писао против јеретика Македонија, који је криво учио о Духу Светоме (као да је Дух створење Божје), и против Аполинарија, који је криво учио, као да Христос није имао човечје душе, него да му је божанство било место душе. Писао је такође и против цара Јулијана Одступника, свог некадашњег школског друга.
Када на Сабору 381. године, наста расправа око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: "Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола". Затим напусти Цариград, оде у Назијанз, и тамо је живео до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига. Иако је целог живота био слабог здравља, ипак је доживео осамдесету годину. Мошти су му касније пренете у Рим, а глава му се налази у Успенском собору у Москви. Био је и остао велико и дивно светло цркве православне, како по кротости и чистоти карактера тако и по ненадмашној дубини ума.
Тропар (глас 1):
Пастирска свирала богословља твога, говорничке победи трубе, јер као да је из дубине духа тражена, приложи се доброти твога гласа: Зато моли Христа Бога, оче Григорије, да спасе душе наше.
Упокојио се 390. године (в. 30. јануар).
