ВЕРНИЦИ ДАНАС СЛАВЕ МУЧЕНИКА ЈАКИНТА: Овим речима обратите се светитељу за спасење душе
Јакинт је био дворанин цара Трајана и потајни хришћанин
Српска православна црква данас слави и Светог мученик Емилијана, Преподобног Памва, Пајсија и Исаију, те Јована многострадалног.
РИЗИЧАН БОРАВАК У КЛИМАТИЗОВАНИМ ПРОСТОРИЈАМА: "Ако у објекту има 50 људи, вероватно је ДВОЈЕ заражено"
У ПАКЛУ ЋЕ БИТИ ХЛАДНИЈЕ - РХМЗ ИЗДАО УПОЗОРЕЊЕ: Жива у термометру ће достићи 42 степена!
"СВИ СРПСКИ ТУРИСТИ У ТУРСКОЈ ЗБРИНУТИ" Министарство туризма у сталном дослуху са властима Турске
Српска православна црква данас слави Светог мученика Јакинта.
Јакинт је био дворанин цара Трајана и потајни хришћанин. Једном када је цар Трајан са свим дворанима свечано свечано приносио жртве идолима, Јакинт изостаде од ове свечаности. Зато је био оптужен и пред цара на суд изведен.
Цар га је саветовао да се одрекне Христа и принесе жртве идолима. Али Јакинт је остао тврд као дијамант, и рекао цару чувене речи: "ја сам хришћанин, Христа поштујем, Њему се клањам, и Њему приносим на жртву живу себе самог". Ове своје непоколебљиве вере и многи су Срби током векова страдали.
Избијен, попљуван, саструган, овај свети мученик би бачен у тамницу. По царевој наредби ништа му не даваху за јело осим идолских жртвоприноса. Но Јакинт то не хте јести, и после 8 дана умре у тамници.
Према хришћанској традицији након његове смрти тамничари су видели два светла анђела у тамници. Један је покривао тело мученика својом светлом одећом, а други је полагао диван венац на његову главу.
Јакинт Цезарејски је преминуо 108. године.
Мученик Твој Господе, Јакинт, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.
У време Јулијана Одступника а у Тракијском граду Доростолу беше Емилијан младић, слуга у градоначалника. Када цар Одступник поче огњем и мачем да сатире хришћанство широм царства римског, дође царски изасланик и у Доростол, да убије хришћане.
Но не нађе ни једног јединог. Обрадован тиме он даваше гозбу велику грађанима доростолским, и нареди жртвоприношење велико идолима и весеље по свему граду, дан и ноћ. Те ноћи зађе Емилијан свети по идолским храмовима, тржиштима и улицама градским, и маљем полупа све идоле.
Сутрадан беше ужас у граду. Сви тражаху сокрушитеља богова својих. Ухваћен би један сељак, тога јутра видевши да пролази поред храма, Емилијан видевши да ће невин човек да страда рече у себи: "ако ја скријем своје дело, онда каква ми је корист од тога што учиних? Не ћу ли се наћи пред Богом као убица невина човека?"
Пријави се, дакле, царском изасланику и признаде све. Овај разјарен упита Емилијана, ко га наговори да то учини? Одговори мученик Христов: "Бог и душа моја заповеди ми, да сокрушим оне мртве стубове, које ви називате боговима."
Тада судија нареди да га шибају, и после шибања и других мука да га у огњу сагоре. Тако сконча свој земни живот св. Емилијан и пресели се у небесни 18. јула (по старом календару) 362. год.
Преподобни Памво. Мисирац и подвижник на гори Нитријској. Савременик св. Антонија Великог, и сам велики у подвизима монашким. Познат је био нарочито због две особине: што дугим вежбањем закључа свој језик, да ниједну излишну реч не искаже, и што никад не једе други хлеб осим онога што је он својим рукама, плетући рогозине, заслужио.
Беше сличан ангелу Божјем, и лице му под старост светло као некад у Мојсеја, тако да монаси не могаху гледати га у лице. Ни на најпростије питање не даваше брз одговор, без претходне молитве у срцу и размишљања.
Једном патријарх Александријски Теофил посети монахе у Нитрији. Тада монаси молише Памва говорећи: "реци папи назидателну реч, која би му била од користи". Ћутљиви Памво одговори: "ако му моје ћутање не користи, то му ни моја реч неће користити".
Путовао једном св. Памво са монасима по Мисиру. Када наиђоше поред неке групе људи, који сеђаху када монаси пролажаху поред њих, ослови их св. Памво и рече: "устаните и поздравите монахе, да благослов од њих примите, јер они непрестано беседе с Богом, и уста су њихова света".
Овај дивни светитељ прозираше јасно у судбе људи живих и умрлих. Упокојио се у Господу 386 год.
Преподобни Пајсије и Исаија. Браћа рођена, од богата рода. Обојица монаси. Један се посвети због подвига у пустињи, а други због дела милосрђа према људима. Обојицу виде св. Памво у Рају. Тиме се реши спор међу монасим око тога: шта је боље, подвиг или дела милосрђа. И једно и друго кад се врши у име Христово води у Рај.
Преподобни Јован многострадални. Затворник у пештери св. Антонија Кијевског. Кроз 30 година мучен блудном страшћу, против које се неодступно борио, док је није победио помоћу Божјом и додиром моштију св. Мојсеја Угрина (в. 26 јули). Победивши скверну страст св. Јован би обасјан светлошћу небеском изнутра, при којој је ноћу могао видети као и дању.
