"Видели смо мртво тело твога сина": Небојшин тата открио ТУЖНУ ПРИЧУ о мајци младића
"Нико ко није био у мојој кожи не може да схвати какви су моји дани и моје ноћи"
Отац Небојше Младеновића (20) ког је цела Србија тражила више од годину дана, одлучио је да отворио душу и исприча своју бол изазвану синовљевном изјавом да не жели да се врати кући и јави се оцу.
Појавила се информација да је пронађен, а сад се десио ВЕЛЕОБРТ! Полиција трага за Небојшом из Ниша
- Желео бих бар да га из прикрајка видим, само да се својим очима уверим да је жив и да је добро. Ако он сматра да нисам добар за њега, ако каже да сам лош отац, прихватам његове речи. Али не могу да престанем да га тражим само зато што кажу да су са њим разговарали телефоном и да је то довољно да тврде да су га пронашли – прича потресени отац.
Младић је 24. јула прошле године отишао из породичног дома у селу Доња Трнава да би у Нишу преузео личну карту из Полицијске управе и отац га више никада није видео. Фондација "Тијана Јурић" у недељу је објавила да је младића пронашла, али Миодраг је ову вест дочекао са неверицом.
- Три дана сам чекао да ми неко јави да ли је та информација тачна. У среду сам скупио снагу и позвао Игора Јурића, питао сам га како мој син изгледа, могу ли да га чујем. Међутим, Јурић ми је казао да га уопште није видео, већ да је са њим само разговарао телефоном. Можда је то њима довољно да мог сина прогласе нађеним, али мени није да нађем мир кога немам више од годину дана – говори очајни човек палећи цигарету за цигаретом.
У празну кућу, неутешни отац улази тек да преспава. Већину времена седи на тераси, очију прикованих на пут, надајући се сваког дана да ће Шоне стићи кући.
Жена га је напустила 2002. године када је Небојша имао само четири, а старији син шест година. Био им је, како каже и отац и мајка, кувао им, прао их, водио их у школу. Радио је приватно, држао радњу са брзом храном да би децу издржавао.
- Никада ниједну примедбу на мене као оца нису имали ни Центар за социјални рад ни суд који ми је поверио оба детета. Мајци нисам бранио да их виђа, али она то није желела ни тада, ни сада. Ниједном за ових петнаест месеци није позвала нити се заинтересовала за несталог сина – са тугом прича Миодраг.
Признаје да Небојша није био идеално дете, али истиче да је успео да га одврати од странпутице.
- Шоне је имао проблема са законом, али све се то завршило у његовој 17. години. Он се са тим изборио и постао је дете вредно поноса. Није бирао посао, ишао је у друга места да ради, али се увек јављао. Није ме звао "ћале" , увек само "тата". Не знам, можда сам био превише попустљив, никада нисам дигао руку на њих, али моја деца су васпитана, знају шта је добро а шта зло. Зато не могу да прихватим да мој син сматра да у његовом животу нема места за мене – наставља Небојшин отац.
Много су га заболеле гласине да је алкохоличар те да га је син напустио баш због овог порока.
Памти да се два пута напио, када су му се синови родили и када их је крстио. Признаје да је посегнуо за чашицом током ових 15 месеци не могавши да издржи муке што не зна где му је дете. Лекари су му саветовали да се са стресом избори таблетама, а он је рађе попио неколико ракија.
- Нико ко није био у мојој кожи не може да схвати какви су моји дани и моје ноћи. Зову ме људи, муче ме мојом муком, кажу видели су Небојшу у Врању, Новом Саду, Алексинцу. Данас ме је звао неко са непознатог броја, каже : "Видели смо мртво тело твога сина". Једва сам се смирио, тресао сам се као прут. Само онај ко проживљава ово што и ја има право да ми суди, само он и нико други – закључује своју исповест отац несталог младића.
