Књажевачки виногради постају права туристичка атракција: Из винарије "Јовић" вина стижу и до Бразила (ФОТО/ВИДЕО)
У књажевачком виногорју производњом вина се баве још из доба Римљана
Књажевац, мала и прелепа варош која се налази у источној Србији обилује шумама и планинским пределима који јој додатно дају на туристичкој атрактивности. Такође, велики део туристичке понуде заузимају и археолошка налазишта и музејске поставке, а додатни сегмент поноса овог краја јесу и приче и локалитети књажевачких виноградара и винара.
Широм Србије, Књажевац је управо познат и по својим виноградима и винаријама, а путевима вина радо полазе и домаћи и страни туристи.
Отпад више неће бити проблем Новосађанима! Пројекат вредан скоро 90 милиона евра: Циљ - зеленији Нови Сад (ВИДЕО/ФОТО)
Зрењанин ће изнедрити нову генерацију "златних делфина": Србија може да буде поносна на "Пролетере" (ВИДЕО/ФОТО)
Без добрих ђака, нема ни доброг друштва: Град на Бегеју зна рецепт за унапређење школства (ВИДЕО/ФОТО)
Још из доба Римљана датирају подаци о књажевачком виногорју и производњи квалитетних вина, ти подаци се налазе на археолошком налазишту Тимакум Минус у непосредној близини Књажевца. Са тог касноантичког локалитета је ископан и кип Диониса, бога вина старих Римљана. Подаци говоре да су се римске легије окрепљивале квалитетним винима с овог подручја пре поласка у војне походе. У записима античких писаца из трећег и четвртог века књажевачки крај је описан као виногорје.
Џервиново брдо изнад Књажевца је локација најстаријих винограда у овом крају. То су били виногради засађени пловдином, прокупцем и нешто мало сортним врстама грожђа.
Године 1927. у Књажевцу је основана и Винарско-земљорадничка задруга, трећа такве врсте у Србији и изграђен је вински подрум капацитета 10 вагона, који је после Дригог светског рата проширен на 350 вагона. Задруга 1960. године прераста у подрум "Џервин" који је био окосница развоја винарства у Књажевцу. Природни услови Књажевца и околине од давнина су определили овај крај за виноградарство.
Виноградарство и винарство некада и сада
Књажевац је крај неописиве лепоте где се преплићу етно мотиви и традиција са касноримским ископинама и споменицима. Данас је вино у Књажевцу неодвојиво од историје и традиције овога подручја.
Књажевачко виногорје припада Тимочком реону и у сливу је реке Тимок и њених притока. Виновој лози погодује и клима овог краја, умерено континентална, коју карактеришу топла лета и хладне зиме, са више од 300 сунчаних дана у години.
У књажевачком виногорју заступљене су црне сорте - црни бургундац, прокупац и пловдина, а од белих смедеревка и италијански ризлинг. Данас се у књажевачком виногорју негују од аутохтоних и старих сорти прокупац, вранац и пловдина, као и бројне врхунске сорте којима погодују клима и земљиште.
Поред овога, у Књажевцу је активно и Удружење виноградара и винара, које је и један од иницијатора Сајма пршуте, вина и сира, који постаје традиционалан. Удружење окупља подрумаре, произвођаче природног вина у циљу развоја производње, едукације и заједничког наступа и пласмана производа. Удружење је један од иницијатора поставке Музеја винарства који се налази у оквиру поставке етно парка. Музеј заједно са старом сеоском школом, кућом у традиционалном стилу и лапидаријумом, чини јединствену амбијенталну традиционалну, винску и римску целину.
О култури, традицији и лепоти коју са собом носи сам процес стварања вина разговарали смо са Грегором Кинђером из винарије Јовић која је по својим винима позната не само у Србији него и шире.
- Винарија Јовић је породичан подрум који се већ осам генерација бави производњом вина. Од 1995. године званично добија регистрацију за производњу вина и од тада почиње нова етапа у производњи - објашњава Кинђер.
Поред врхунског квалитета вина, винарија "Јовић" почела је да узгаја и органско грожђе од ког прави органско вино врхунског квалитета, мириса и укуса.
- Од 1945. године па све до 1990. година ишло се у масовност производње јер су произвођачи грожђа продавали своје плодове комбинату Џервин, а вино не трпи количину - што више грожђа, квалитет вина ће бити мањи. Од деведесетих година то се променило, наша винарија, узећу њу као пример, као једна бутик винарија строго контролише тај квалитет. Ми не идемо на количину, него на квалитет вина, квалитет грожа нам је битан, а не количина, и то се касније одражава и на само вино - рекли су из винарије "Јовић".
Из винарије "Јовић" Грегор Кинђер објашњава да у винарији од прошле године вино третирају само органским средствима те се надају да ће од следеће године винарија добити и сертификате за органску производњу.
- Што се саме производње тиче, то је класична етапа производње. Оно што нас заправо издваја од других, јесте вранац, по вранцу смо прилично познати у винском свету у Србији, као и вино од вишње "Вишњица" по коме смо оригинални - објашњава Кинђер и додаје да су за "Вишњицу" прошле године добили Витешки крст, јако признату награду, за оригиналност у производњи.
Када је реч о винском путу и винском туризму, он последњих година привлачи све више туриста. Тај пут вина има утицај на развој винског туризма у Србији који је задњих година у експанзији.
- Књажевачко виногорје ради на винском туризму што је јако позитивно, поред нас имамо још две винарије у комшилуку, што је додатни плус јер људи ретко долазе због једне винарије, а ми их сада имамо три. У плану је и изградња смештајних капацитета чиме би заокружили ту причу у једну целину. Да туристи када дођу код нас могу лепо да се опусте уз вино, да не морају да размишљају о томе како треба сести у ауто и возити, него да се након дегустације могу опустити у самој винарији - објашњава Кинђер и додаје да је вински туизам нешто чему се тежи и што постаје главни фокус, те се надају његовом развитку.
Оно што је још интересантно за винарију "Јовић" која се по много чему издваја од осталих јесте и податак да је прва винарија у Србији чији се производи, тачније вино, извози у Бразил.
Пројекат је финансиран из буџета Града Књажевца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
