Зашто и даље расте број заражених вирусом Западног Нила кад сезона пролази: Један део Србије убедљиво води

Број потврђених случајева заразе вирусом Западни Нил, који преносе комарци, не престаје да расте, иако сезона комараца јењава. Према најновијем извештају Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" од последњег извештаја пре недељу дана до сада ова грозница је потврђена код још две особе, тако да их је сада укупно 17 у овој сезони.  

"ТЕШКО ЈЕ КАДА СЕ ТРУДНИЦА БОРИ ЗА ВАЗДУХ" Стручњаци упозоравају - делта сој је опаснији, инкубација је краћа, а заразност већа

"ТЕШКО ЈЕ КАДА СЕ ТРУДНИЦА БОРИ ЗА ВАЗДУХ" Стручњаци упозоравају - делта сој је опаснији, инкубација је краћа, а заразност већа

ПОЛИЦИЈА НЕ МОЖЕ ДА ВАС КАЗНИ БЕЗ ОВОГ УРЕЂАЈА! Уколико вас зауставе, а немају овај део опреме - безбедни сте

ПОЛИЦИЈА НЕ МОЖЕ ДА ВАС КАЗНИ БЕЗ ОВОГ УРЕЂАЈА! Уколико вас зауставе, а немају овај део опреме - безбедни сте

У НИШУ ПРЕМИНУЛО ШЕСТ ТРУДНИЦА И ПОРОДИЉА: Алармантна ситуација у УКЦ, брине црна статистика

У НИШУ ПРЕМИНУЛО ШЕСТ ТРУДНИЦА И ПОРОДИЉА: Алармантна ситуација у УКЦ, брине црна статистика

- На основу података достављених Институту и лабораторијских критеријума на територији Републике Србије, до 7. октобра 2021. године регистровано је 17 потврђених случајева оболевања од грознице Западног Нила. Обољења су регистрована код особа са територија Севернобанатског округа - један случај, Средњебанатског, где је такође један случај, у Јужнобанатском су два, у Сремском - три, у Београду четири, а у Јужнобачком округу шест случајева заразе - наводи се у Извештају "Батута".

Присуство овог вируса до сада је откривено у домаћим кулекс пипенс комарцима у Панчеву, Новом Саду и Београду, као и на територији Палића.

Вирус је откривен и код дивљих птица у Јужнобачком и Јужнобанатском округу.

Иначе, до 23. септембра  у земљама Европске уније и Европске економске уније у хуманој популацији пријављено је укупно 107 случајева оболевања од грознице Западног Нила, и то у Грчкој (48), Италији (36), Румунији (седам), Шпанији (пет), Мађарској (пет), Аустрији (три) и Немачкој (три). У истом периоду у државама ЕУ регистровано је седам смртних исхода која се могу довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила и то у Грчкој (пет), Шпанији (1) и Румунији (један).

Западни Нил, иначе, на људе преноси наш домаћи, кулекс пипиенс комарац. Прошле, 2020. године први пут после 8 година није забележен ниједан случај ове грознице код људи у Србији, иако су заражени комарци били присутни у 11 градова, и иако је ова грозница у Европи потврђена код 308 особа.

Ова инфекција је званично први пут регистрована код грађана у Србији крајем јула 2012. године. Од 2012. до 2019. године у нашој земљи регистровано је укупно 1.016 случајева заразе и 98 смртних исхода, званични су подаци Института "Батут".

Ради се о вирусном обољењу које се преноси убодом зараженог комараца. Већина инфицираних особа, 80 одсто, нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених особа, око 20 одсто, симптоми подсећају на грип, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом (увећање лимфних чворова).

Код појединих особа, долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, односно неуроинвазивног облика болести, који захтева хоспитализацију. Код њих се јавља главобоља, укочен врат, ступор (тупост), дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа. Након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица, као што су умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија.

Смртност је већа код старијих особа, нарочито код особа изнад 75 година живота.

На срећу, западнонилски вирус не преноси се контактом међу људима, али може путем трансфузије крви, трансплантацијом органа, трансплацентарно са мајке на дете и дојењем. Особа се може заразити само ако је ујео заражени комарац, а симптоми болести се јављају за три до 14 дана после убода.