Више од 80 одсто руководећих позиција у Апатину припада женама

У савременом друштву много се прича о родној равноправности.

Она је једно од темељних људских права и начело социјалне филозофије које каже да су мушкарци и жене једнаки у друштвеном и политичком животу. Ипак, свакодневно смо окружени призорима да се родна равноправност чешће своди на пуку реч него на примену у друштву. Број жена у политици је драстично испод половине укупног броја политичара, а недовољно је жена на високим функцијама и водећим позицијама у установама Србије.

Апатинска општина се, по овом питању, разликује од те негативне слике.

На челу јавних установа општине увек је било жена, али последњих година тај број се увећао па данас премашује 80 одсто свих јавних функција у нашем месту. Успешно воде колективе и имају подршку запослених. Тако, на пример, АД "Апатинтранс" дужи низ година води Славица Бунчић.

Треба поменути ПУ "Пчелица" на чијем је челу Биљана Мандић и Дом за старе и пензионере у Апатину који већ неколико година успешно представља директорка Слађана Шушњар.

На челу неколико основних школа су представнице лепшег пола, а од тога су две дугогодишњи директори. Колектив Народне библиотеке "Миодраг Борисављевић" предводи Бранка Вејин. У Центру за социјални рад, након дугогодишњег стажа Ленке Бојић, данас је директорка Николина Сучевић. Промена је видљива и на челу установа Дома здравља, ЈП "Марина", Слободне зоне Апатин, Бање "Јунаковић", Канцеларије за Младе, Месне заједнице где се однедавно налазе жене.

И на најодговорнијим местима општине заступљена је родна равноправност. Дубравка Кораћ је заменица председника општине, а Ника Петровић председница Скупштине општине.

У Општинском културном центру на месту директора смењивали су се мушкарци и жене. Данас је на челу установе Данијела Обрадовић. На питање да ли је лакше женама или мушкарцима на високо одговорним функцијама Обрадовићева каже:

– Сматрам да је женама теже на руководећим местима јер сем пословне, имају и улогу мајке, домаћице, супруге. Функција директора Културног центра не подразумева регуларно радно време па се мој посао не завршава у 14 часова, него је често расцепкан током целог дана. Радне су и субота и недеља. Када су вам деца мала, као што је моје дете, још теже је оставити и вратити се обавезама. Са друге стране, нисам прва жена директор ове установе и колектив ме је брзо прихватио. Имамо добру сарадњу и доста разумевања у раду. Ово је захтеван, али и креативан посао.

Јелена Филиповић је била је директор ОКЦ непосредно пре Обрадовићеве. Слаже се да женама није лако водити колектив.

– Због устаљених предрасуда, мушкарци имају предност у остваривању контаката са клијентима, што женама отежава вођење пословних састанака. Морају више радити, трудити се и бити одговорније. Али, жене и то постижу - каже Јелена Филиповић.

Запослени који имају директорке кажу да траже већу дисциплину од мушкараца руководилаца, али се труде да радно окружење буде пријатно за цео колектив, што подиже позитивну атмосферу рада.

Иако нису подељени, има Апатинаца који су мишљења да су мушкарци бољи, већина сматра да су жене одговорније, а трећи да није битно да ли једну установу води жена или мушкарац.

Једино што је важно је да посао раде исправно у интересу фирме и радника.

На питање шта мисле о ситуацији у Апатину где су жене на већини руководећих места, грађани су поздравили позитиван пример који општина пружа другим општинама у Србији.