АЛАРМАНТНИ ПОДАЦИ: Више од половине младих у Србији понуђено ДРОГОМ

Око 59 % младих од 15 до 30 година понуђено је дрогом, а чак 74 одсто познаје неког у свом непосредном окружењу ко је конзумира, док је несто висе од половине испитаних (54 одсто) одговорило да зна где и од кога може да је набави. Ови подаци указују на висок ниво изложености младих ризику од дрога - резултати су истраживања Специјалне болнице за болести зависности "Вита" поводом 26. јуна, Светског дана борбе против дроге. Истраживање је спроведено почетком јуна 2018. године на узорку од 400 испитаника узраста од 15 до 30 година. 

Резултати су показали и да је нешто више од четвртине младих пробало дрогу, њих 28%.

Додатни ризик за злоупотребу дроге чини недовољна информисаност и бројне развијене предрасуде међу младима, а пре свега неоправдана подела на лаке и тешке дроге, коју подрзава 2/3 младих. Све дроге су тешке и опасне, а уверење, односно предрасуда да је нека дрога лака само повећава ризик да се направи погрешан избор, кроз избегавање свести о опасностима које свака дрога са собом носи. Слично је и са распрострањеном предрасудом (око трецине младих) да се дрога може узимати контролисано.

И ово уверење олакшава младом човеку одлуку да буде у свету дроге јер верује да он може да контролише када и колико ће да је узима. Млади такође нису довољно информисани ни да је наркоманија болест - они у већини (63 одсто) сматрају да је у питању нечији хир или слабост воље. Са таквим ставом нису у могућности да правовремено препознају проблем, а тиме ни да се обрате за за стручну помоћ. На тај начин се често изгуби драгоцено време у покушајима да се ојача воља и реси проблем без помоћи других, а заправо се тоне још дубље. Наркоманија јесте болест за чије лечење је неопходна стручна помоћ, као и јасно структурирани програми лечења. 

О наркоманији млади се највише информишу преко интернета - 29 одсто, затим од другара 25 одсто, у породици 16 одсто, школи 15 одсто и путем "осталих" медија 15 одсто. Резултати показују да у информисању младих на ову тему и даље доминирају медији (интернет, тв, штампа.) и непосредно кружење другара, док школа, струцњаци и породица имају знатно мањи утицај у информисању.

Што се тиче заступљености дрога, марихуана је убедљиво најзаступљенија, затим следи екстази, амфетамини, кокаин, хероин, ЛСД,...итд.

Злоупотреба дрога је глобалан друштвени проблем који није заобишао нити насе просторе. Ризично окружење јесте један од значајних фактора ризика и генератора ширења овог проблема. Трендови пораста овог фактора ризика присутни су и код нас. То можемо да препознамо, уколико упоредимо резултате истраживања које је болница Вита на исту тему спроводила 2010, 2012, 2014, 2016 године, када је број младих који су у свом непосредном окружењу познавали неког ко конзумира дрогу био нижи: 57, 61 и 65, 70 одсто, док је ове године тај проценат  74 одсто. Сличан тренд бележимо и код питања о директној понуди са неком од дрога, као и о информисаности где се дрога мозе набавити.

Насупрот томе, после континуираног раста распрострањености заблуде да постоје "лаке" и "теске" дроге, која се кроз ове године кретала од 60% неоправдане подршке оваквом ставу све до 75% из 2016., ове године бележимо нешто нижу распрострањеност ове заблуде од 66%. Слично томе, бележимо пад распрострањености предрасуде да се дрога може узимати контролисано и у посебним приликама без већих последица, која у овом истраживању има подршку 31% младих.

У претходним истраживањима проценат се кретао од 35% - 42%. Ово нам може указивати на то да су млади ипак постали донекле опрезнији у својим ставовима према дрогама.