КАКО ЈЕ ВОЈВОДА МИШИЋ ПРВИ ПРИМИО НОВУ ВАКЦИНУ НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ: За њим је то учинило 110.000 војника и кренуло у ОСЛОБАЂАЊЕ!
Тако се то радило некад.
Војвода Живојин Мишић први је заврнуо рукав на Солунском фронту те 1917. и вакцинисао се тада новом, петовалентном вакцином без трунке размишљања. Потом је то учинило и 110.000 српских војника и умирање од тифуса и колере је коначно престало. Војска је захваљујући том цепиву остала жива и здрава, па је 1918. пробила Солунски фронт и ослободила Србију.
ВОДИЛИ ГА НА СТРЕЉАЊЕ, ПА СЕ ПРЕДОМИСЛИЛИ: Дека Живко је напунио 100 година и има важну поруку, али и ЗАМЕРКУ (ФОТО)
МИГРАНТИ ЈУРЕ НА ВРАТА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА: Шокантан извештај европске граничне полиције о броју илегалних прелазака
СВЕ ВЕЋЕ ПРИРОДНО БОГАТСТВО СРБИЈЕ! Откривена четири тајанствена водопада на Старој планини (ВИДЕО)
Кључ успеха је у мудрој глави великог војводе, који је знао да примају ново цепиво одбијајући већ познато француско, али и да је то једини начин да се покуша зауставити поновни помор Срба од заразних болештина. Српске војске ионако једва да је било после слома у Првом светском рату и Албанске голготе.
Али кључ је и у изванредном лекару и изнад свега великом човеку - Лудвику Хиршфелду, Пољаку који је као добровољац 1915. дошао у Србију да помогне у борби против епидемије убитачног пегавог тифуса. Придружује му се и супруга Хана, такође доктор. Остају уз Србе и у највећем злу и стижу у Солун. Ту је Хиршфелд 1916. из крви једног бугарског заробљеника изоловао до тада непознати сој паратифуса - паратифус Ц (данас познат као Salmonella хирсзфелди).
На Солунском фронту, који је тада мировао, почињу да убијају заразне болести. Српски војници не гину од куршума, већ од тифуса, дизентерије, маларије. Креће пелцовање француском вакцином против тифуса, али и она убија.
Добио би Нобела да није био пријатељ Срба
Хиршфелд је био један од водећих светских ауторитета за крвне групе.
- Направио је велики помак на пољу крвних група, објавио је велики број радова у вези с тим. Кажу да би за то добио и Нобелову награду да није био пријатељ Срба - истиче Шеклер.
- Неколико старијих људи је умрло. Војска се побунила и команде су обавестиле генералштаб да неће да дозволе вакцинацију. Осим тога, вакцина није садржавала паратифус Ц, који Французи још нису познавали - написао је Хиршфелд у књизи "Историја једног живота".
- Неколико старијих људи је умрло. Војска се побунила и команде су обавестиле генералштаб да неће да дозволе вакцинацију. Осим тога, вакцина није садржавала паратифус Ц, који Французи још нису познавали - написао је Хиршфелд у књизи "Историја једног живота".
Тада Хиршфелд, уз одобрење војводе Мишића, у скромној лабораторији развија петовалентну вакцину која је имунизовала против пет "убица" - трбушног тифуса, колере и паратифуса А, Б и Ц.
Војвода Мишић први је прима и тако заправо тестира ново цепиво. И даје пример свима. За њим исто чине највиши војни званичници, па тек онда обична војска.
- Хиршфелд је врхунски доктор, у Србију је дошао на позив Арчибалда Рајса. Није хтео да нас напусти ни када је био слом српске војске и државе и када смо се повлачили преко Албаније. На Солунском фронту видео је да су огромни губици српске војске од заразних болести. У подрум једне зграде, са женом Ханом, направио је 110.000 доза вакцина за месец дана - објашњава др Миланко Шеклер, вирусолог и имунолог Ветеринарског специјалистичког института Краљево.
Истиче да је војвода Мишић рекао Хиршфелду: "Прво мене вакциниши."
- Потом је вакцинисао целу војску. И шта би данас паметњаковићи који се образују и информишу на Гуглу рекли - није било клиничког испитивања, није било лабораторијског испитивања на животињама, не може да се прими вакцина - каже Шеклер.
Тако је спасено хиљаде и хиљаде ратника, који су 1918. кренули у незадрживи поход и повратак у отаџбину. Србија је ослобођена!
КО ЈЕ ЛУДВИК ХИРШФЕЛД
- 1884. рођен у Варшави
- јеврејског порекла, декларисао се као Пољак
- 1915. као добровољац долази у Србију
- захваљујући њему српска војска била је једна од првих која је масовније примењивала трансфузију крви
- На Солунском фронту и сам оболео од паратифуса А, а потом маларије
- по ослобођењу Србије био шеф бактериолошког одељења Војне болнице у Београду
- добио почасни чин пуковника Српске војске
- одликован Орденом белог орла
- 1919. са супругом се сели у Варшаву
- 1941. затворен са женом и ћерком у варшавски гето
- 1942. успевају да побегну, ћерка умире од туберкулозе
- 1954. преминуо у Вроцлаву
