ВРАЋАМО СЕ НОРМАЛНОМ ЖИВОТУ! Др Јанковић открио када можемо да ''бацимо'' маске и заборавимо на ковид
Лекција коју смо научили је да никада више себе не смемо да доведемо у ситуацију да имамо 10.000 хоспитализованих са тешком клиничком сликом, поручује др Радмило Јанковић
- Не бисмо смели да допустимо четврти, пети, шести, седми пик. Сигурно је да се док не крене вакцинација ризици неће смањити, да не помислимо да имамо колективни имунитет, јер има много примера да се људи заражавају и по други пут. Без маски нећемо моћи док не будемо сигурни да имамо неку врсту колективног имунитета, не смемо да допустимо опуштање - каже др Јанковић.
"НЕ МОЖЕМО ИЗБЕЋИ ТРЕЋИ ПИК, САМО ЈЕ ПИТАЊЕ КАДА ЋЕ БИТИ" Др Радмило Јанковић о новом удару короне
"ТРЕЋИ ТАЛАС ДОЧЕКУЈЕМО ПОТПУНО СПРЕМНИ" Огласио се Радмило Јанковић: Хоспитализовано 30 пацијената у КЦ Ниш
НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ! Још 1.317 позитивних, преминуло 20 особа: Нова правила за ПЦР тест на граници
Уз ове речи, али и да и даље треба бити на опрезу, говори проф. др Радмило Јанковић, заменик директора Клиничког центра у Нишу и директор Клинике за анестезију и интензивну терапију. Управо су његов тим у Нишу, али и колеге из његовог поља специјализације поднели велики терет ове епидемије.
- Треба бити опрезан, без обзира на велика надања. Имунизација је ствар које некако највише охрабрује у свему овоме, али не можемо очекивати да ће нам животи бити исти барем до лета - додаје он.
Шта су лекари и медицинско особље преживели у овој години, колико ће све што се десило оставити последице на њих?
- Подједнако тешко је све ово било и за здравствене раднике колико и за становништво. Здравствени радници су као обични грађани пролазили кроз исте тешкоће које је донео ковид, а и истовремено су се у црвеним зонама суочавали с ризиком од непознатог, што се тиче самог лечења и третмана, са страхом од неуспеха, са могућношћу да се и сами заразе. Они су се мање бојали за своје, а више за здравље својих породица јер су морали да оду кући, или су остајали одвојени како заразу не би однели тамо. Оно што се још не види то су ефекти једног страховитог психолошког оптерећења. Они су још под адреналином, под једном позитивном напетошћу мотивисани и усмерени ка лечењу и да се не заразе, али када све то прође и ниво хормона стреса буде пао, видеће се колико је девастирајуће последице ово имало за њих - наводи он.
Према његовим речима, кумулативни стрес ће тек показати свој ефекат и на крају физички напор који је енорман првенствено за људе у црвеним зонама, али и за оне који су остали зеленим зонама и који су преузели велики део посла јер су били у мањку, тај физички напор није занемарљив.
Један велики број здравствених радника био је заражен у току епидемије?
- Више од половине се заразило ван болница у својим породичном и друштвеном окружењу, јер и они су обични грађани. Са моје клинике која је поднела највећи терет у КЦ, 34 лекара су заражена, од тога три по други пут - једном у марту, једном сада. Има лекара који су се заразили у јулском таласу, па сада, неки од њих су имали тешке клиничке слике. Наш најстарији лекар, шеф интензивне неге др Драгиша Љубеновић је провео седам дана у јединици интензивне неге и умало га нисмо изгубили. Доста колега је лежало овде. И последице након ковида нису занемарљиве.
Пандемија је ојачала наш здравствени систем?
- Јачи смо прво за једно непревазиђено искуство. Здравствени систем у Србији се показао јако флексибилним и издржљивим, врло брзо се адаптирао на прилив великог броја пацијената. Имали смо дневно близу 500 пацијената у читавој Србији. Ова епидемија нам је показала да је у будућности потребно више кревета у интензивним негама. Не бих искључио могућност да се оваква једна масовна појава понови у свету. Требају нам болнице као што су у Батајници и Крушевцу, са великом бројем кревета интензивне неге, и мислим да ће се наредних година улагати у том правцу. Епидемија ковида 19 указала је и на недостатак анестезиолога, као и свуда у Европи, јединих лекара који су сертификовани да се баве механичком вентилацијом и интензивним лечењем. Потпуно је јасно да би држава требало да усмерава младе лекаре ка овој специјализацији. И трећа ствар коју смо научили - то је превентива на коју смо заборавили док се ово није десило. Борбу против ковида 19 не могу добити ни анестезиолози ни сестре у јединицама интензивне неге, јер је то крај те борбе. Битка се добија превентивом - каже Јанковић.
Како је казао, лекција коју смо научили јесте да никада више не смемо да се суочимо са 9.000 заражених дневно и никада више себе не смемо да доведемо у ситуацију да имамо 10.000 хоспитализованих с тешком клиничком сликом.
- Да Ниш у епидемији ковида није имао нови КЦ, било би страшно. У једном тренутку, након што је епидемија букнула у Геронтолошком центру у Нишу и пар приватних геронтолошких центара, имали смо чак 980 пацијената. Нова зграда КЦ Ниш је до данас најсавременија болница у Србији и друга по величини здравствена установа по броју кревета. Функционалност зграде и чињеница да на једном месту имате сву дијагностику учинила је то да су много ефикасније могли да се збрињавају пацијенти Ми у овој згради имамо 700 кревета, поред сваког имате централни довод кисеоника и то нема ниједна друга здравствена установа у Србији.
Карађорђеву звезду посвећујем свим здравственим радницима "Херој болнице"
- Хоспитализовали смо више од 9.500 пацијената, што је више од четвртине болничких капацитета у Србији. У интензивној нези за девет месеци збринули смо скоро 1.400 пацијената оболелих од ковида, највише у Србији. Овде долазе најтежи пацијенти , тренутно их имамо из Параћина, Краљева, Новог Пазара, Кладова, Прешева, Гњилана, Грачанице, Косовске Митровице... Да није било новог КЦ Ниш, логистика би била много тежа, пацијенти би били у различитим зградама, путеви кретања би довели да заражавање особља буде много вероватније јер већина зграда у старом КЦ има један или евентуално два лифта. У новој згради су путеви дефинисани и не укрштају се, имате 18 лифтова, па је и могућност заражавања људства много мања. Квалитет лечења је на јако високом нивоу због опреме коју смо добили. Пацијенте не морамо извлачити из ковид болница, овде се налази и рендген и лабораторијска ђагностика, овде су сви специјалисти на једном месту. То је све учествовало да успех лечења буде већи. Док у скоро свим осталим болницама није било места, ми смо увек имали слободних кревета и опцију да брзо испразнимо једну етажу и прилагодимо је за ковид пацијенте. И свакако је то учинило да квалитет лечења преживљавања буду кудикамо већи него што су у другим деловима Србије.
Медаљу посвећујем оцу
- Медаља града Лесковца за мене је емотивно велики тренутак и помало тежак јер сам је добио од града у којем сам рођен и за који сам везан. Ту медаљу сам на неки начин посветио оцу, који је преминуо од короне. Након тога је стигло највеће признање које лекар, научник, здравствени радник може да добије, највеће признање за појединца из Србије - Карађорђева звезда трећег степена. То је дошло као круна свега што смо радили. Можда сам лауреат тога, али иза тога је рад, храброст посвећеност читаве армије људи, мојих анестезиолога који су радили у јединицама интензивне неге и који су се давали максимално. Волим да кажем да сам био командант једне истрајне војске која није попустила када су многи поклекли. Карађорђеву звезду посвећујем свим здравственим радницима "Херој болнице" а то је КЦ Ниш, која је појединачно примила највећи број пацијената и поднела највећу жртву, али и свим радницима у ковид болницама са читавог система југоисточне Србије.
