СРБИЈА НА УДАРУ ЕКСТРЕМНО ХЛАДНОГ ВРЕМЕНА! Може бити опасно по здравље: Стручњаци саветују ПОСЕБАН ОПРЕЗ - ово обавезно ОБЕЗБЕДИТЕ на време
Екстремно хладно време представља озбиљну ситуацију која код особа које се излажу овим временским условима за последицу може имати тешке компликације здравственог стања.
Србија је већ неколико дана у дебелом минусу, због веома ниских температура које су биле и до 20 степени испод нуле. По биометеоролошкој прогнози Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", прогнозирано време сутра ће бити опасно у пчињском округу.
"ДАЋЕМО СВОЈ МАКСИМУМ ДА ПОМОГНЕМО ПРИЈАТЕЉИМА" Огласили се српски спасиоци из Турске, биће ангажовани у овом месту
ПРЕСЕЛО ИМ ХОДОЧАШЋЕ: Драма Срба на путу за Јерусалим, познато стање путника
СРБИ У ПАНИЦИ! Трећи потрес данас регистрован у овом граду!
- Прогнозиране вредности минималне дневне температуре ваздуха очекују се у категорији опасне појаве 9. фебруара на територији пчињског округа.
До 11. фебруара у категорији потенцијално опасне појаве биће минималне дневне температуре ваздуха на већини територије Србије, осим на северу земље где нема упозорења - наводи Институт "Батут".
"Батут" подсећа да са аспекта здравља људи, по препорукама Светске здравствене организације, талас хладноће је појава од најмање три узастопна дана када је минимална дневна температура ваздуха испод дефинисане критичне вредности.
Потенцијално опасна појава, како објашњава "Батут" значи да временске појаве које су прогнозиране нису неуобичајене, али је потребан опрез. Зато, у том периоду треба свако да настави да се информише метеоролошким условима. Треба обезбедити залихе хране и лекова унапред, и треба наставити контакт са особама које могу да буду угрожене услед хладноће.
Иначе, екстремно хладно време представља озбиљну ситуацију која код особа које се излажу овим временским условима за последицу може имати тешке компликације здравственог стања. У посебно осетљиве групе људи спадају особе са дијагнозом дијабетеса, хипертензије и кардиоваскуларних поремећаја здравља, затим особе са ординираном специфичном терапијом, старије особе, деца предшколског узраста, труднице... У условима екстремне хладноће заштита организма постиже се коришћењем одговарајуће гардеробе, као и адекватном исхраном.
Подсећања ради, просечна човекова телесна температура износи 37 степени. Сензорни рецептори региструју локалну температуру коже, околине крвних судова, унутрашњих органа, мишића као и различитих делова нервног система. Информације се акумулирају у хипоталамусу, који је уједно и центар за регулисање телесне температуре, одакле се контрола врши механизмима вазоконстрикције, вазодилатације, перспирације, дрхтајима мишића и метаболичким активностима.
У условима ниске температуре, кожа се најбрже хлади, те се смањује тактилна осетљивост, нарочито истурених делова тела (руке, ноге, нос, уши, лице). Акутне здравствене последице ниских температура могу бити чак и катастрофалне са појавом тзв. беле смрти, која настаје најчешће код планинара, скијаша, бескућника, алкохоличара...
При боравку на температури нижој од 0 степени дуже време, долази до хлађења читавог тела уз немогућност организма да сачува чак ни минималну телесну температуру, оштећења централног нервног система, наглог пада реакција на бол, поспаности, стања сличног наркотисаном и врло брзог смртног исхода.
