Прети ОПАСНОСТ ОД СМРТОНОСНОГ топлотног таласа?! У Београду и до 50 степени, стручњаци издали АЛАРМАНТНА упозорења

Истраживања рађена последњих година показују константан тренд раста просечних и максималних температура у Београду. Дугорочне прогнозе кажу да је пред нама паклено лето, које ће обележити температуре, оне званичне, и до 40 степени. Чак пола лета обележиће тропски дани!

У појединим деловима престонице температура у летњим месецима зна да буде виша за неколико степени од остатка града.

И док неки за то криве климатске промене, део грађана узрок види у претераној градњи у већ изграђеним насељима, на шта указују и повременим протестима.

"Ми сад имамо ситуацију да је потребно 1,7 паркинг места по стану, и већ је ту неки дисбаланс и замислите кад ви на све то додате нове зграде, ту је не само проблем паркинга, него и саобраћаја. Ми немамо проблем да се Нови Београд и Београд развијају, али нека се развијају у ширину, а не да се развијају на већ постојећим насељеним местима", каже за Euronews Србија Срећко Ћирић из организације "За зеленији и уређенији блок 44".

Зелени кровови једно до решења

Главни урбаниста Београда Марко Стојчић, каже за да је висок степен урбанизације очекиван, јер су претходне деценије биле по том питању неактивне.

"Сада када је економски повољан тренутак, власници парцела кренули су урбанизацију и то делом утиче на појаву топлотних острва. То већ неколико деценија Београд има зоне града које имају топлотна острва, то није само случај Београда него свих светских градова и само је питање ко се како бори са тим проблемом", објашњава Стојчић.

Због таквих околности, градски урбаниста предлаже зелене кровове као једно од решења, јер су, како каже, у Скандинавији већ неко време стандард, а тај тренд проширио се претходних година на остатак Европе.

"Ми покушавамо да то промовишемо код домаћих инвеститора, велики број њих је то прихватио. Имплементацијом таквог начина у наредних 10 година можемо 3 степена смањити температуру унутар града. У наредне две до три године ћемо увести ту обавезу", наводи саговорник.

Топлотна острва топлија и до 20 степени од паркова

Градови широм света су и до 15 степени топлији у односу на своју околину, показују међународна истраживања, док топлотна острва могу да буду и до 20 степени топлија од паркова, у истом граду.

Метеоролошкиња Ана Вуковић Вимић каже да топлотна острва постоје без климатских промена, али да климатске промене знатно повећавају ризик по добробит људи унутар топлотних острва.

Она наводи да на то највише утише велика густина насељености, али и да се не може утврдити тачан број топлотних острва у Београду.

"Сваки део који је удаљенији можда од реке и који не спада под Кошутњак, Звездарску шуму и неке веће паркове има тај, да кажемо, топли џеп, где су знатно више температуре. Где год је затворенија површина са више асфалта", објашњава она.

Међутим, она појашњава да разлике у температури у одређеним деловима града могу да буду и већа од 7 степени, те да то разлика у температури има негативан утицај и на здравље становника.

Опасност од смртоносног топлотног таласа

Она наглашава и да је проблем што се ноћне температуре не спуштају због "константног израчивања топлоте зграда и асфалта".

"Значи не само што се загрева више, зато што више апсорбује сунчевог зрачења и задржава боље топлоту, него и израчује ноћу, тако да је и та топлота заробљена некако у урбаној средини. Тако да, што се тиче здравља веома је опасно, нарочито због климатских промена јер процене, пораст температуре и ефекат урбанотоплотног острва половином века код нас ће изазивати појаву толико високих температура које ће бити као смртоносни топлотни таласи".

Температуре и до 50 степени!

То зависи и од влажности ваздуха, каже саговорница, наводећи да у центру урбаних топлотних острва температура може достићи и до 50 степени Целзијусових.

"То је све могуће код нас и то ће бити јако велики проблем. Од тада се сматра да и здрав организам је под великим ризиком од топлотног удара, просто настају грчеви у мишићима, и може доћи до онесвешћивања", наводи метеоролошкиња.

Шта је решење

Вуковић Вимић објашњава да је најбоље решење да се смањи површина која се загрева и која ноћу израчује велику топлоту, а то подразумева озелењавање градова.

"Она има не само функцију у смањењу урбаног топлотног острва, него има и функцију што је порозна површина јер знамо да имамо већи ризик од екстремних падавина и повећава циркулацију у градовима зато што области када су различите температуре стварају разлику у притиску и повећавају циркулацију, исто и са зеленим крововима разлика у температури доле и горе се повећава и онда се боље меша ваздух", истиче она.

Метеоролошкиња наводи да је мултифункционално решење да се уведу зелене инфраструктуре, указујући да наша земља најпре то мора да донесе законски оквир за тај подухват.

"То је једна од битних ставки у нашем програму прилагођавања на измењене климатске услове. А такође је у складу и са Стратегијом за адаптацију ЕУ где се и истиче да је јако битно радити адаптацију градова на климатске промене јер осим што имамо те појачане топлотне ризике имамо проблеме, биће ту проблема исто и са комарцима, векторским преносницима болести, затим за неке градове доступност воде што због превише падавина и бујица, што због суша", указује саговорница.

Она наглашава да је урбане системе јако тешко адаптирати, јер су врло комплексни.

"Важно је разумети да површина са травом се загреје под истим сунчевим зрачење за 20 степени мање када је лето, него на асфалту. Сад замислите да било које парче простора где можемо да ставимо зелену површину. Не мора чак ни дрво, иако је пожељно јер прави природан хлад и хлади околину, довољна је и трава на било ком делу земљишта", закључује стручњакиња за климу.

Србија Данас/Euronews/Пренео: П.С.