Користио механизам српског генија Милутина Миланковића и израчунао: Ево када ће нас задесити НОВО ЛЕДЕНО ДОБА!
Сада смо на врхунцу циклуса.
Ново ледено доба настаће на Земљи за 100.000 година, сматра професор Одељења за планетарна истраживања и проучавања Земље Факултета природних наука на Универзитету у Токију Масајуки Икеда.
Доктор објашњава: Које су дугорочне последице употребе антибиотика?
САТЕЛИТ ДАНАС ПАДА НА ЗЕМЉУ! Драма, биће и експлозије?! Путања му је изнад Балкана
У ОВИМ ДЕЛОВИМА СРБИЈЕ ЋЕ ПАДАТИ КИША! Ево какво време нас очекује
"ТУКЛО ЈЕ КАО ЛУДО" Овај део Србије на УДАРУ ГРАДА! Небо се из чиста мира отворило, лед прекрио улице
Заједно са својим колегама, овај научник био је аутор истраживања утицаја монсуна на климу и развој диносауруса пре десет милиона година.
Научници су, између осталог, користили теорију српског инжењера Милутина Миланковића о осцилацијама количине сунчеве светлости и зрачења на Земљи током дужег периода због периодичних промена угла нагиба Земљине осе у односу на површину њене орбите.
- На основу Миланковићеве теорије, ново ледено доба наступиће за 100.000 година, али то зависи од људског фактора емисије угљен-диоксида - изјавио је јапански професор за Спутњик.
Према његовим речима, важно је схватити да смо "сада на врхунцу циклуса од 10 милиона година, са прохладном, интензивно-монсунском климом и ниским концентрацијама угљен-диоксида у атмосфери".
- Сада и у наредних 10 милиона година могло би доћи време повољно за биолошке организме који су навикли на влажну и хладну климу - објаснио је научник. Он сматра да ће се тренд хлађења наставити током тренутне кенозоичке ере.
У недавно објављеном истраживању јапанског научника и других његових колега наводи се да је смањење концентрације угљен-диоксида и хлађење Земљине климе јаким монсунима довело до повећања величине диносауруса.
Такође, имали су и више станишта захваљујући повећању извора хране и воде пре око 212 милиона година у периоду тријаса мезозоичке ере.
- Будући да Миланковићев механизам наставља да делује у историји Земље, покушаћемо да нађемо везу између овог механизма и еволуције климе и екосистема - навео је Икеда.
Он и његове колеге успели су да објасне како је то изгледало током 10 милиона година у ери ране еволуције диносауруса, а сада ће истраживање бити усредсређено на то какав је утицај циклус од 10 милиона година имао на развој не само диносауруса, већ и сисара, животиња и биљака.
Милутин Миланковић - математичар, астроном, климатолог, физичар, грађевински инжењер...
(Даљ, 28. мај 1879 - Београд, 12. децембар 1958) био је српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука, као и популаризатор науке и физичар.
· Ванредни професор примењене математике био је од 1909. до 1920. године (осим 1914 - 1918), док је као редовни професор небеске механике радио од 1920. до 1955. (осим 1941 - 1945) на Универзитету у Београду
· Био је декан Филозофског факултета школске 1926/27, пионир у ракетном инжењерству, потпредседник САНУ у три мандата почев од 1948, директор Астрономске опсерваторије у Београду од 1948. до 1951, члан и реоснивач Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније од 1948. до 1953.
· Миланковић је дао два фундаментална доприноса науци. Први допринос је „Канон осунчавања Земље” који карактерише све планете Сунчевог система. Други допринос је теоријско објашњење Земљиних дуготрајних климатских промена узрокованих астрономским променама њеног положаја у односу на Сунце; данас познато као Миланковићеви циклуси. Ово објашњава појаву ледених доба током геолошке прошлости Земље, као и климатске промене на Земљи које се могу очекивати у будућности
· Милутин Миланковић је основао планетарну климатологију израчунавањем температурских услова у горњим слојевима Земљине атмосфере, као и температурске услове на планетама унутрашњег Сунчевог система (Меркуру, Венери и Марсу), те Земљином природном сателиту - Месецу
· Миланковић се у геофизици сматра коаутором теорије тектонских плоча, и то са својим радом „Померање Земљиних обртних полова“
· Током професорске каријере остао је веран свом првом животном позиву - грађевинарству, па је радио као конструктор, статичар и супервизор на целом низу грађевинских објеката од армираног бетона широм Југославије.
Извор: Србија Данас/М.А.
