ЗА МИЛИЦОМ ТРАГАЛА СРБИЈА, ЊЕ И ДАЉЕ НЕМА! Син у очају: "Плашим се да је неко од криволоваца није убио случајно и сакрио тело"
Милица Јовановић (63) нестала је 22. јануара прошле године у околини Доњег Милановца где је боравила на имању са мужем. У тренутку нестанка, она је чувала њихово стадо коза и од тада јој се губи сваки траг, а њена породица живи у неизвесности и агонији.
Миличин син, који за мајком трага више од годину и по дана, у својој исповести за Курир каже да само жели да зна где је она, шта јој се десило и уколико није више жива да је достојанствено сахрани.
Трагали без паузе
- Тог дана ме је позвао отац око 18 сати и рекао да се мајка, која се иначе кад одведе козе на испашу враћала око 13 сати, још није вратила и да је забринут. Одмах смо кренули у потрагу - почиње своју причу син и додаје да су, док је он стигао из Доњег Милановца, комшије и пријатељи већ кренули да претражују терен.
- Моја мајка Милица чувала је 13 коза близу имања које је удаљено око 20 километара од Доњег Милановца и тај терен је јако неприступачан. Ми смо одмах кренули у потрагу, али нисмо могли само пешке. Тада су нам ускочили у помоћ људи из предузећа Србијашуме и Националног парка Ђердап са возилима и људством, трагали смо без паузе - присећа се тешких тренутака саговорник.
Полиција је, како каже, дошла око 21.30 и узела изјаве од комшија и његовог оца који су били на имању или у близини кад је Милица нестала.
- Терен јесте тежак за потрагу, али ми смо се на сваки начин потрудили да прођемо све, али је просто било немогуће без адекватне опреме. Никакав траг нисмо нашли, осим једне овце заклане која је комшији украдена. Све док нисмо изнајмили дрон - каже он и наставља:
- Четврти дан смо узели дрон и на тај начин, колико смо могли далеко да идемо са њим, пронашли смо 12 коза које је моја мајка чувала. Од моје мајке и једне козе до данас нема ни трага ни гласа. Изгубио сам наду, не знам више шта да мислим... Тих дана је био организован лов на шакале у том крају, и плашим се да је неко од криволоваца није убио случајно и само сакрио тело. Ипак, то су само моје сумње, немам поуздане информације, а морам да знам истину. Како нам је испричао, он има одређене сумње шта је могло да се деси са његовом мајком, али не жели никога да криви.
Циљ ми је истина
- Није ми циљ да неко одговара, циљ ми је само да сазнам истину. Хоћу да је сахраним, кад би се неко јавио да ми само каже где је она, ма ја бих отишао и у затвор за њега, само да знам где ми је мајци гроб - каже Миличин син, који је и после годину и по дана видни узнемирен, и додаје:
- Четири месеца од њеног нестанка ја нисам спавао, сваки дан сам трагао, здравље ми је нарушено. Тек кад сам кренуо код доктора успео сам да повратим сан и да се вратим на посао.
Према његовим речима, нема у кога да упре прстом, може само да нагађа и претпоставља шта је могло да се деси, али ће стрпљиво сачекати истину за коју се нада да ће кад-тад изаћи на видело.
"Срам вас било, убили сте је и сад славите"
Породица нестале, како каже саговорник, за све ово време није добијала никакве информације, али је прошле године на Ђурђевдан његовом оцу и њиховом комшији док су пекли јагње на имању stiglla језива порука.
- Стигла им је порука са непознатог броја телефона: "Срам вас било, убили сте Милицу, а сада славите". Ја сам то одмах пријавио полицији која је покренула истрагу да се пронађе власник тог броја телефона или барем одакле је порука послата, али безуспешно - каже он:
- Сви смо давали изјаве у полицији, ишли на полиграф, причали о сваком детаљу који се десио тог дана, али ништа није помакло истрагу, моје мајке и даље нема.
Молба: Јавите ми се ако нешто знате
Он још једном апелује на све који нешто знају или имају било какву информацију о његовој мајци да му се јаве.
- Мама је кобног дана изашла у црној тренерци са белом траком са стране, сивим дуксом на раскопчавање и цокулама. Молим да, уколико неко нешто зна, да ми се јави, да се некако померимо с мртве тачке у овој потрази - каже и додаје да се у близини терена где је нестала његова мајка налази Дунав и да тај део обале није претражен:
- Тамо нико није успео да приђе, јер су литице, ето волео бих и то кад би неко могао да помогне да се прегледа, па макар и сада после годину и по дана.
Србија Данас/Курир/Аутор: Дијана Антонијевић/ Пренео: П.С.