ЗА ЊИМ ТУГУЈЕ ЦЕЛА СРБИЈА! Живот малог Деспота кроз приче и сузе људи који су ГОДИНАМА БИЛИ УЗ ЊЕГА!
Деспота Лазића (12) из Бајине Баште више нема на овом свету, али живеће у сећањима свих којима је остао у срцу.
И сви до једног који га памте увек ће причу о њему почињати речима које га најбоље описују - храбро, паметно и напаћено дете.
ЦЕЛА СРБИЈА ПАТИ ЗА МАЛИМ АНЂЕЛОМ! Речи мајке Деспота кидају душу: ''Sada га бар ништа не боли''
ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ ДЕЧАКА ЛЕПТИРА КОЈЕ КИДАЈУ ДУШУ: ''Пустите ме да одем, немам снаге да се мучим више"
Сваки загрљај БОЛИ КАО СО НА РАНУ: Ево шта је болест ДЕЦЕ ЛЕПТИРА од које је умро мали Деспот (ФОТО)
На пример, Марина Петронијевић, Деспотова учитељица. Дечак лептир због тешке болести коже, услед које је трпео јаке болове, није могао да прати наставу у школи. Зато му је Марина долазила кући и држала наставу, предавала градиво од 1. до 5. разреда.
- Није било много лепих тренутака, увек су та наша дружења, као и цео његов живот била мучна и болна. Увек је говорио "шта ће мени школа, учење", јер је био свестан да неће дуго живети. Био је преозбиљно дете за своје године. Мука га је натерала да сазри пре времена. Увек сам га бодрила да мисли позитивно, да ће оздравити, завршити школу, запослити се - причала је о свом ђаку, дан после његове сахране, учитељица из Бајине Баште.
Деспот је наставу могао да прати онолико колико му је болест дозвољавала. Ни сама не зна колико пута је морала да прекине час јер се дечак жалио на болове и да уплакана оде кући јер није могла да му помогне.
- Трудила сам се како знам и умем да му улепшам те сате које смо заједно проводили. Уз његове проблеме видела сам и очајничку, али јуначку борбу целе породице Лазић да Деспоту буде боље. Тешко му је падало када је морао да обуче неко топлије одело, нешто са дугим рукавима, јер то је иритирало његову кожу и задавало болове - прича Марина Петронијевић.
Неретко га је водила у школу, у његово одељење, желела да барем неко време проведе са друговима из разреда и прати наставу. Успела је пар пута, али само на кратко. Бол му није дао да остане дуже. Другови су долазили да га обиђу и то му је пријало.
Деспот је, прича учитељица, целокупно градиво знао за високу оцену. Енглески је знао одлично. Свака похвала му је пријала, а волео је да се похвали када нешто добро уради. Кад смогне снаге учествовао је и на школским приредбама и увек је био награђен најјачим аплаузом.
- Једном је требало да пише састав на тему шта би волео да буде када порасте. Писао је да би само волео да буде здрав као сви његови вршњаци и да му ништа друго не треба - сећа се учитељица.
Када га је болест почела тотално савлађивати био је свестан шта га чека. И храбро је прихватио смрт која је долазила. Отишао је храбро.
- Летос, једном када сам ишла да га обиђем, инсистирао је да се фотографишемо. Говорила сам му да нисам средила фризуру, да има времена за фотографије, али он је инсистирао на заједничкој слици. Нисам могла да га одбијем. Да ли је предосећао да више прилике за сликање неће бити, никада нећу сазнати, - причала је и плакала Деспотова учитељица.
Од петка сузе не може да обузда ни Мирка Вилотијевић, прва комшиница Лазића. Деспота је испратила кад је кренуо у Београд, на лечење са ког се није вратио. Она га је и прихватила на руке када га је мајка Софија донела из породилишта.
- Узела сам у руке бебу која је због рана била у завојима. Од тога дана, па све док га нису одвезли у Београд трајала је надљуска борба мајке Софије и оца Александра против недаћа које су пратиле њиховог сина од рођења. Ко није са њима провео дан не може да схвати на каквим су мукама били. И дању и ноћу. Борио се и Деспот, душа добра и препаметна. Имао је памет одраслог човека. Колико пута, ни сама не знам, сам му доносила мој телефон чије функције сам пореметила. Оним његовим кривим, деформираним рукицама, прстима сраслим један за други, баратао је по диркама и објашњавао шта и како - сећа се Мирка.
У задње време, каже, кад је долазила код Лазића, често је чула Деспота како моли родитеље да га не терају да једе и да га пусте да оде.
- Говорио је да жели да се одмори, да не може више да трпи болове - каже прва комшиница Лазића.
Реку суза за Деспотом исплакао је и његов најбољи друг и комшија Лука Ђокић.
- Све ме подсећа на њега. Кад изађем на улицу и видим умрлицу много ми је тешко, плачем. Било где да станем, сви причају о Деспоту и жале га. Он је био много добар, али се пуно мучио. Старији ме теше да је њему сада боље, да га ништа не боли, али мени је жао што га више нема, што се никада више нећемо дружити - каже Лука.
А и то што су се играли, напомиње, било је у Деспотовој кући.
- Веома ретко смо излазили напоље јер он није могао због болова. Кад год ме је звао да дођем код њега, ја сам одмах одлазио јер сам желео да будем са њим. Сваки дан смо се дописивали. Био је ведар и спреман за шалу све до пре месец дана када се одједном уозбиљио. Последњи пут када сам дошао код њега да га видим отац и мајка су га спремали да крене у болницу - рекао је најбољи друг дечака лептира из Бајине Баште.
Деспот је од рођења боловао од булозне епидермолизе, тешке, ретке и неизлечиве болести коже код нас знане као "деца лептири". По том злу које га је пратило целог кратког живота сви су га знали као дечака лептира.
Болест коже изазвала је слабљење дечаковог срца због чега је данима био без свести. Два пута су у петак лекари реанимирали Деспота, трећи пут кад му је срце стало није било помоћи.
За њим тугује цела Србија. Много, много хуманитарних акција одржано је за Деспота. Прикупљени новац његова породица је користила за набавку скупоцених фластера којима су превијане његове ране.
- Обуставите прикупљање помоћи. Неће требати више. Хвала свима који су сте нам помагали све ове године. Захваљујући вама имала сам чиме да превијам дете и умањим му болове - рекла је Софија Лазић након што је сазнала тужне вести.
Анђела (28) из Београда је до скоро имала само 25 килограма, а онда је донела одлуку која ју је ИЗВУКЛА ИЗ МРТВИХ
ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ ДОБИЛО ЕПИЛОГ: Ево шта се дешава са насилницом која је тукла девојчицу у Барајеву
СРБИЈА ПЛАЧЕ! Мајка малог Деспота објавила ФОТОГРАФИЈУ СА СИНОМ дан након његове смрти (ФОТО)
Бајина Башта никад тужнија: Опростила се од свог малог јунака. Сахрањен Деспот Лазић.
ТУГА: Лука Јовић се СРЦЕПАРАЈУЋОМ поруком ОПРОСТИО од Деспота Лазића
