ЈОШ ЈЕДНА ПОШАСТ У СРБИЈИ: Регистровани оболели од ГРОЗНИЦЕ ЗАПАДНОГ НИЛА - Батут објавио где је епицентар заразе
Присуство генома вируса Западног Нила откривено у дивљим птицама са територије Јужнобачког (две птице) и Јужнобанатског (једна) округа
На основу података достављених Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" (у складу са Препорукама за надзор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији у сезони 2021. године Института за јавно здравље Србије) и лабораторијских критеријума (према препорукама Европског центра за превенцију и контролу болести) на територији Републике Србије, до 4.11.2021. године регистровано је 18 потврђених случајева оболевања од грознице Западног Нила.
"ПОТПУНА ДОМИНАЦИЈА ДЕЛТА СОЈА" Проф. Кнежевић: Можемо очекивати да ће се ускоро РЕГИСТРОВАТИ И КОД НАС
ДА ЛИ СРБИЈИ ПРЕТИ ОПАСНОСТ ОД ПОПЛАВА? Ево каква је ситуација на рекама
АЛАРМАНТНО У ЗРЕЊАНИНСКОЈ БОЛНИЦИ: Трудница у црвеној зони, повећава се број хоспитализованих
Обољења су регистрована код особа са територија Севернобанатског (један случај), Средњебанатског (један), Јужнобанатског (два), Сремског (три), града Београда (четири) и Јужнобачког (седам) округа.
На основу извештаја Завода за биоциде и медицинску екологију од 6.9.2021. године, присуство генома вируса Западног Нила откривено је у домаћим комарцима Culex пипиенс са локација на територији града Панчева, Новог Сада и Београда, као и на локацији територије Палић, наводи Батут на свом званичном сајту.
Они такође наводе да је на основу извештаја Управе за ветерину, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде од 7.9.2021. године, присуство генома вируса Западног Нила откривено у дивљим птицама са територије Јужнобачког (две птице) и Јужнобанатског (једна) округа.
До 28.10.2021. године у земљама Европске уније (ЕУ) и Европске економске уније [Еуропеан ецономиц унион (ЕЕУ)] у хуманој популацији пријављено је укупно 136 случајева оболевања од грознице Западног Нила, и то у: Грчкој (56), Италији (54), Румунији (седам), Шпанији (шест), Мађарској (седам), Аустрији (три) и Немачкој (три). У истом периоду у државама ЕУ регистровано је девет смртних исхода који се могу довести у везу са оболевањем од грознице Западног Нила и то у: Грчкој (седам), Шпанији (један) и Румунији (један).
Од почетка сезоне 2021. године до 28.10.2021. године у земљама ЕУ пријављене су 34 епидемије изазване вирусом Западног Нила међу коњима, и то у: Немачкој (15), Шпанији (10), Португалу (четири), Мађарској (три), Грчкој (једна) и Француској (једна).
Грозница Западног Нила је сезонско обољење које је највише заступљено у периоду највеће активности вектора - комараца. За наше географско подручје карактеристично је да вектори постају активни у пролеће, (март/април), а период њихове интензивне активности је од краја маја до септембра. Сезона трансмисије вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра месеца. У Републици Србији интензивни надзор над Грозницом Западног Нила у хуманој популацији спроводи се у сезони трансмисије вируса од јуна до прве половине новембра месеца, а пасивни надзор над тим обољењем у осталом периоду године. Имајући у виду искуства како околних тако и наше земље, први оболели се региструју углавном у другој половини јула месеца, а највећи број случајева се пријављује током августа месеца.
Институт за јавно здравље Србије је 1. јуна 2021. године проследио Препоруке за надзор над грозницом Западног Нила у хуманој популацији на територији Републике Србије мрежи завода/института. Заводи/институти за јавно здравље Препоруке су упутили клиникама за инфективне и тропске болести, односно инфективним одељењима општих болница на територији своје надлежности, уз напомену да се посебна пажња обрати на неуроинвазивне облике болести. На тај начин, а у сарадњи са Националном референтном лабораторијом (НРЛ) за арбовирусе Института за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак" омогућена је етиолошка дијагностика енцефалитиса или менингитиса. Институт за јавно здравље Србије прикупља све релевантне податке о оболелим особама, при чему постоји одређен протокол по којем се информације прикупљају и обједињују.
Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комараца. Главни вектор, односно преносилац је Culex пипиенс, врста комарца која је одомаћена и код нас. Главни резервоар заразе су различите врсте птица, у којима се вирус одржава, док је човек случајни, односно тзв. слепи домаћин и инфекција вирусом Западног Нила се са њега даље не преноси.
Већина особа (80%) инфицирана вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знаке болести. Код мањег процента заражених особа (приближно 20%) симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, боловима у мишићима и зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом. Међутим, код појединих особа (Симптоми неуроинвазивног облика болести су главобоља, укочен врат, ступор (тупост), дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа. Након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних последица, као што су: умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија. Леталитет је већи код старијих особа, нарочито код особа изнад 75 година живота.
Да би случај инфекције вирусом Западног Нила био потврђен код пацијента уз испољену клиничку слику неуроинвазивног облика болести (менингитис, енцефалитис, менинго-енцефалитис), неопходно је да се потврди присуство одговарајућих антитела у ликвору код оболелог пацијента.
У циљу смањења ризика од заражавања вирусомЗападног Нила, препоручује се примена мера личне заштите од убода комараца и то:
• Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном.
• Ношење одеће дугих рукава и ногавица, светле боје.
• Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу.
• Избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору.
• Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око кревета.
• Редукција броја комараца у затвореном простору.
• По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.
• Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.
• Смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, из канти, буради и лименки. Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.
• У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мера превенције
• У случају појаве било каквих симптома који су компатибилни са неуроиназивним обликом болести, одмах се јавити изабраном лекару.
