ЗАРОБЉЕНИ УСРЕД ОКЕАНА: Необична прича Српкиње која је због короне била 50 ДАНА ВАН КОПНА (ФОТО)
Неколико грађана Србије, који су протеклих месеци били ангажовани као музичари на прекоокеанским бродовима, пандемија вируса корона задесила је на крузеру.
Већ сада није тешко замислити неког холивудског продуцента како прелистава сценарије за филм чија ће радња бити смештена на неки крузер на сред океана, у време пандемије новог корона вируса. Вирус ће захватити неког од чланова посаде, онда ће се раширити и међу гостима, почеће паника и све ће се на крају претворити у хорор из којег ће живи изаћи заљубљени пар, дете које ће они усвојити и залутали пас.
ВАНРЕДНО СТАЊЕ БИ МОГЛО ДА ПОРЕМЕТИ ОРГАНИЗАЦИЈУ 30.000 ВЕНЧАЊА: Саша и његова девојка други пут отказују свадбу
ЉУДИ ОДЛАЗЕ СА БОЉОМ КРВНОМ СЛИКОМ И БЕЗ ТЕГОБА: Српски Олимп у свом срцу крије ВРЕЛО ЕНЕРГИЈЕ
ТЕК СМО НА КРАЈУ ПРВОГ ПОЛУВРЕМЕНА, ЗАБОРАВИТЕ НА ГРЧКУ: Ево шта нам предвиђа др Тиодоровић какав нас живот чека
Али, живот није холивудски филм. Искуство Вишње Давидовић, иако испуњено лутањем по светским водама и неизвесношћу која и даље траје није толико драматично или је она све то поднела боље од већине.
Крузер који може да прими до 2.500 путника и више од 500 чланова посаде, пловио је Карипским морем и Мексичким заливом, стајући на Карибима, Јамајци, Мексику, Доминиканској Републици, Кајманским Острвима, те Сент Китсу. Управо на овој рути почеле су да их дочекују вести о убрзаном ширењу вируса корона и сами су осетили прве последице када им већ 3. марта нису дозволили да се усидре у луку у Доминиканској Републици.
- Од тог 3. марта у неким лукама су нас пуштали да се усидримо, у неким не, а дешавало се и да упловимо у луку, али онда не добијемо дозволу за искрцавање. Тако нас нису пустили ни на Јамајку, али ни на Свети Мартин. До 15. марта дешавало се да једноставно не знамо ко ће нам дозволити усидравање и тада је одлучено да се гости на пола круза пошаљу кући. Ситуација је била таква да уколико их у том моменту не пошаљеш кући, позатвараће се аеродроми и остаће заробљени на броду - прича ова становница Новог Сада.
Иако је Вишњин уговор требало да се заврши 21. марта, када је летом из Доминиканске Републике са још двоје држављана Србије требало да крене кући, али то се није догодило. Уместо тога кренули су на дуго путовање ка данској луци у Скагену, одакле ће потом чамцима за спасавање бити пребачени на други брод који ће их одвести до Хамбурга. Иако још увек нема тачан датум повратка у Србију, каже да јој је сада лакше, јер је на почетку било много више неизвесности.
- Било је неизвесно јер су информације биле оскудне или су се стално мењале. Била сам мало скептична када је укрцана нова посада, али су били редовно контролисани и било ми је лакше ми је када је прошло 14 дана и када је било јасно да нема заражених.
Током пута постојале су ситуације које су повећавале неизвесност и утицале на људе у највећој мери на психолошком плану. У једном моменту било је проблема са интернетом, имали су састанке о томе како да комуницирају са члановима породице, уз упуства да се не праве објаве уз хештегове карантин, изолација... Знали су да ће бити затворени на три недеље, али их је мучила помисао да би болест ипак могла да се догоди и питање какав би их након тога чекао сценарио, без обзира на доступну болницу и лекаре, "јер шта да радиш на сред океана".
Занимљиво је да је компанија посади дала пакете за друштвене мреже, што је могло да се користи бесплатно. А онда, како би додатно информисала људе на броду, понудила је сајтове на којима могу да пронађу потребне информације о ширењу вируса корона, али и вести из својих земаља.
- Наравно да га нисам ниједном отворила. Током те три недеље пута проблем је био више на психолошком плану, јер си ти изолован од света, начујеш неке вести. Још ти на Фејсбуку углавном искачу неке глупости теоретичара завере. Оно што сам сазнавала о ситуацији у Србији говорило ми је да ми је, заправо, на броду можда и боље. Добро је било што смо сви добили гостинске собе како би се свако изоловао, јер смо иначе били у собама по двоје. Уведени су прописи да мора да постоји одстојање између људи, свакодневно нам је мерена температура, проверавало се да ли имамо неке симптоме, у том смислу компанија нам је заиста пружила сву потребну сигурност - објашњава Вишња Давидовић.
Када су почеле најаве о увођењу ванредног стања и полицијског часа у Србији, били смо сведоци гужви испред супермаркета и куповине огромних количина брашна и тоалет папира. Вишња Давидовић каже да јој је било чудно када су људи одједном почели да масовно купују чипсеве у бару, јер је било оних који су панично реаговали на новонасталу ситуацију.
Крузер је стигао у Скаген 3. априла и тамо је посада остала до краја месеца. После неколико дана од пристизања у скагенску луку део посаде који су чинили Немци послат је кући. Цео процес слања кући радника био је прилично компликован и подразумевао је учешће надлежних институција у неколико земаља.
Када је на ред дошла друга група која је преко Данске требало да се врати својим домовима, ова северноевропска земља је обуставила читаву операцију, забранивши пролазак преко њене територије. Тада је компанија одлучила да искористи бродове из своје флоте и да њима пребаци раднике у Хамбург, одакле ће им бити организован повратак кући.
- Није било дозвољено да се оба брода усидре и да онда копном пређемо са једног на други. Уместо тога, чамцима за спасавање смо прелази на други брод. Нас 300 је тако прешло и кренули смо за Немачку. Не могу да опишем доживљај, неко би помислио каква сцена - идеш са једног брода на други чамцима за спасавање, бакћеш се са пртљагом, а све то да би стигао до Немачке, па онда и тамо мораш да се 'цимаш' да стигнеш до куће. Мислим да је то било мање стресно него гледање нашег дневника. Таква је једноставно била ситуација и чини ми се да је све на крају доста добро организовано, јер је доста брзо све урађено, без неких тензија, па је и на новом броду на којем смо смештени све добро организовано - објашњава Давидовић.
Како каже, најбитније у свему је то што нису имали ниједну заражену особу на броду, а несигурност су изазивале вести да је на крузерима других компанија ситуација лошија. Наводи и да су све лакше превазишли јер су се организовали тако да помогну једни другима.
- Дружили смо се, екипа је била добра, свирали смо заједно, организовали смо се како бисмо олакшали ствари једни другима. Највећа ми је брига била заправо за породицу, како су они и шта раде, да ли су били у контакту са неким. Онда мало видите вести из Србије, па вам породица исприча какво је стање, па схватим да сам можда добро прошла са свим овим стварима које су се дешавале на путовању - закључује Давидовић.
Последњи пут Вишња Давидовић је дотакла копно 10. марта и то је било у Мексику. Сада у Хамбургу ишчекује дозволу за повратак у Србију, чекајући и друге држављане Србије који су такође били ангажовани на бродовима.
РУСИ НЕ ОДУСТАЈУ ОД ТЕСЛИНОГ ТОРЊА: Још корак до почетка изградње комплекса на мистичној српској планини
"НИЈЕ ТИТО УМРО, ОН ЈЕ У НАШИМ СРЦИМА": 40. годишњица смрти југословенског лидера у сенци короне (ВИДЕО)
ВЛАДА, ПА СКУПШТИНА, ПА НА УЛИЦЕ: Ево како ће изгледати укидање ванредног стања у Србији
Београђани се више не плаше короне: Шетају без маски и рукавица, улице пуне (ФОТО)
УКИДАЊЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА НЕ ПОДРАЗУМЕВА И ОДСУСТВО ВАНРЕДНИХ МЕРА: Овако ће изгледати живот у Србији од четвртка
