ЗАШТО ГРЦИ СЛАВЕ БОЖИЋ ДАНАС? За то је заслужан један - Србин (ФОТО/ВИДЕО)
Грчка православна црква користи новојулијански календар који је дело српског научника Милутина Миланковића
Грчка православна црква данас слави Божић, дан Христовог рођења. Често се чује да сестринска црква Српској православној цркви користи тзв. католички календар или грегоријански.
Међутим, Грци користе заправо ревидирани јулијански календар који је најпрецизнији на свету, а њега је направио један Србин - научник Милутин Миланковић.
СВЕТИ СПИРИДОН "ЧУДОТВОРАЦ": Ако вас данас неко замоли за помоћ, НИКАКО НЕ СМЕТЕ ДА ГА ОДБИЈЕТЕ! (ВИДЕО)
ПРИПАДНИЦИ КАТОЛИЧКЕ ВЕРЕ ДАНАС СЛАВЕ БОЖИЋ: Који су обичаји и традиције на овај дан?
ПОЧЕЛА СЕДНИЦА КРИЗНОГ ШТАБА: На дневном реду разматрање нових мера за викенд и предстојеће празнике
Јулијански календар уведен је 46. године пре нове ере по налогу Јулија Цезара и заменио је дотадашњи римски календар. Календар је био непрецизан, рачунао је године од оснивања Рима (753 године п.н.е) и на сваких 128 година би се календару морао увести још један дан. Да би ту грешку смањили, Римљани су користили преступне године.
Коришћен је на територијама под влашћу Рима, већем делу Европе и европским колонијама, све док није замењен новим грегоријанским календаром 1582. године. Тада је, на предлог папе Гргура, уведен нови календар који је почео да броји године од рођења Христа и до данас је остао најкоришћенији календар на свету. То је календар који и ми сами користимо у световном животу.
Грегоријански календар је далеко прецизнији - избачен је одређен број дана из јулијанског календара и на тај начин се ускладио са тзв. тропском годином односно годишњим добима. На сваких 400 година избачене су три јулијанске преступне године. Звучи компликовано? И јесте. Зато је Милутин Миланковић ово решио невероватном прецизношћу!
Српски научник Милутин Миланковић, Србин рођен на подручју данашње Хрватске у Даљу, израчунао је најпрецизнији календар на свету који се назива новојулијанским календаром или Мелетијиним. Он је смањио дотадашњу разлику између јулијанског и грегоријанског календара која је износила (и још увек износи) 13 дана, чиме је календар доведен на исти датум као грегоријански.
Кашњење Миланковићевог календара у односу на годишња доба износи свега 2,75 секунди. Поређења ради, грегоријански календар касни 26,75 секунди годишње док јулијански касни чак 11 минута и 14,75 секунди годишње. Календар има потпуну прецизност до 2800. године!
Милутин Миланковић, професор небеске механике на Универзитету у Београду, 1923. године представио је васељенском патријарху Мелетију ИВ на Свеправославном конгресу у Цариграду свој ревидирани јулијански календар. Календар је усвојен али га Српска православна црква није прихватила као и неке друге православне цркве.
Миланковић је записао да је Архијерејски сабор Српске православне цркве заправо усвојио његов календар али је те исте године у Сремским Карловцима донесена одлука да се само спровођење календара као званичног одложи до тренутка док га не прихвате све православне цркве.
Календар су до данас прихватиле грчка, румунска, цариградска и александријска црква. И зато је данас у православној Грчкој, у којој је 99 одсто верника православне вере, Божић.
Милутин Миланковић је био српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер и доктор технолошких наука. Објаснио је дугорочне промене климе на Земљи познатије као "Миланковићеви циклуси" који разјашњавају постојање ледених доба у прошлости и предвиђају како ће клима изгледати у будућности. У научном свету познат је и по делу "Канон осунчавања Земље" у којм је научно објаснио климе свих планета Сунчевог система.
Милутин Миланковић (28. мај 1879 – 12. децембар 1958.) био је српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор технолошких наука и професор на универзитету. Његов први допринос науци јесте дело Канон осунчавања Земље које описује климе свих планета Сунчевог система.
Његов лик се налази на новчаници од 2.000 динара.
Милутин Миланковић је према статистичким подацима најцитиранији научник свих времена. Умро је 1958. године у Београду, а сахрањен у родном Даљу.
