СРЕЋАН ОСМИ МАРТ! Ево како се почео славити ОВАЈ ВАЖАН празник за све жене света

Данас се у већем делу света обележава Осми март Дан жена, као међународни празник, а од самог почетка био је повод за позив на већа права жена, социјалну једнакост, укључујући и равноправан политички статус, почев од права гласа.

Међународни дан жена је дан када се славе економска, политичка и друштвена достигнућа жена и проговара о потреби остваривања пуне равноправности у свим сегментима друштва. Постао је повод за прославу онога што су жене постигле у друштву, политици и економији. Скупови и протести организују се како би се указало на још заступљену неравноправност.

Првобитно, Дан жена је обелеежен у САД, 28. фебруара 1909, у Њујорку, под називом Национални дан жена.

Организатор манифестације била је Социјалистичка партија САД. Била је то замисао Терезе Малкиел (1874 – 1949) радничке активисткиње, писца, борца за права жена, како се тада говорило, често са ниподаштавањем, суфражеткиње.

Малкиел је заслужна за реформисани Закон о раду државе Њујорк. Њен есеј из 1909. „Где стојимо по питању жене? “ као и роман, објављен 1910. „Дневник штрајкача са кошуљама “ утицали су на тадашњу јавност.

Систематски се борила и против расне сегрегације, под мучним утисцима виђеног у јужним државама САД. У познијој фази углавном се посветила образовању одраслих.

Године 1910, у Копенхагену, Данска, приликом Међународне конференције социјалиста, која је одржавана уочи скупа Друге социјалистичке интернационале, појавила се иницијатива да се Дан жена обележава редовно, сваке године. Стотину делегата, из 17 земаља, усвојило је предлог. Намера је била промоција равноправности. Тада се посебно наглашавала потреба једнаких политичких права, права гласа и права да се буде биран.

Иницијаторке су иначе биле представнице социјалиста Немачке, Клара Цеткин, Катинка Дункер, Паула Тиде. Тада, међутим, није коначно одређен датум када ће Дан жена бити обиљежаван.

Истицано је касније да је датум обележавања Дана жена одабран као сјећање на протест текстилних радница у Њујорку 8. марта 1857. године, што је највјероватније случајна коинциденција.

Већ наредне године Дан жена обележен је у више земаља, највише на простору Централне Европе, У Немачкој, Швајцарској, такође Данској.

Најмасовније манифестације биле су тада у Аустроугарској, гдје је наводно одржано око 300 скупова. На транспарентима у Бечу, на Рингштрасе, слављена је Париска комуна из 1871.

Дан жена је те 1911. обележен 19. марта.

Конфузија око датума трајаће и надаље. Примера ради, у САД је прихваћена посљедња недеља фебруара.

Године 1914, у Немачкој, је дан жена обиљежен 8. марта. Био је то највероватније стицај околности, пошто је дан пригодно пао у недјељу.

У Британији је међу водећим промотерима Дана жена, као и уопште женских права, била Емили Пенкхерст, позната суфражеткиња, још више њена кћи Силвија. Обе су у више наврата хапшене и осуђиване.

Вреди поменути да је Емили Панкхерст била међу истакнутим промотерима Србије током Првог свјетског рата у Британији и САД, посебно након трагичног повлачења преко планинских врлети у зиму 1915/1916, пут Јадрана.

У Русији је Дан жена први пут обележаван 1913, и то последње суботе фебруара. Пошто је у царској Русији службени календар био јулијански, обележавање је заправо падало 8. марта по грегоријанском рачунању.

Одатле је заправо потекло и коначно усвајање тог датума.

Године 1917. штрајк текстилних радница у Петрограду, започео је 8. марта. Тај догађај испоставиће се као један од почетних момената Фебруарске револуције којом је срушен царизам. Била је то комбинација покрета маса, углавном уморних од рата, и дворског преврата.

Осим радничких окупљања и штрајкова, главнину масе која је изгурала револуцији тада у Петрограду чинили су заправо војници којима је основни циљ био да избегну одлазак на фронт.

После коначне победе бољшевика у совјетској Русији 8. март је дакле по више основа прихваћен као датум обиљежавања Дана жена. Из интернационалних разлога, а и због чињенице да су управо раднице, на тај дан, започеле Фебруарску револуцију. Иницијатор усвајања тог датума као празника је наводно била Александра Колонтај (1872 – 1952).

У Совјетском Савезу је иначе, године 1965. Дан жена, 8. март, постао и нерадан дан.

Одатле, 8. март је као Дан жена прихваћен у земљама, или макар политичким организацијама, које су совјетски друштвено политички модел имале као узор.

Обележаван је тако у свим земљама Источног блока, у Кини, претходно у републиканској Шпанији, док није оборена грађанским ратом 1936/1939.

Све до позних шездесетих Дан жена је доживљаван готово искључиво као комунистичка манифестација.

Промена се догодила пошто је феминистички покрет на Западу преузео тај датум, односно празник.

Пошто су га поступно усвајале разне леве или синдикалне организације широм света, током седамдесетих 20. вијека, преузела га је и ОУН.

Генерална скупштина Уједињених нација 1977. године позвала је да се 8. март усвоји као празник, посвећен правима жена.

У појединим земљама, углавном бившим чланицама Совјетског Савеза, он је и државни празник.

Прва прослава Дана жена у Србији је одржана 1914. године, а на службеном нивоу он је почео да се обележава у Социјалистичкој Југославији, после 1945. године.

Извор: Србија Данас