Због коња није могао да напусти затвор, па је поднео ЗАХТЕВ: Прича Србина у коју нећете моћи да поверујете

"Коњи су као деца. Могу да буду сујетни, љубоморни, да се мазе, да вам се улагују, дуре се... Када не обраћате пажњу на њих, све ће учинити да је привуку."

Пошто је пре две године издржао казну у КПЗ Сремска Митровица, радећи у ергели која припада затвору, када је дошло време да изађе, схватио је да не жели да се одвоји од коња.

СТУДЕНТИ ТРЉАЈУ ОЧИ, НЕ ВЕРУЈУ ШТА ВИДЕ: Натпис на копирници факултета ЗАПАЛИО Србију! (ФОТО)

Американка Шила дошла да живи у Србији: Љубав планула преко Фејса и сада има породицу и дом у сремском селу

Разговарао је са заводском управом, поднео званичан захтев и добио посао у локалном коњичком клубу Срем који су, иначе, основали запослени у КПЗ.

Тако је Бојан, сада као слободан човек, остао да ради на Хиподрому, с прелепим липицанерима.

- Као дете имао сам пастува. Када је угинуо, нисам могао да га преболим. После сам отишао, као деветнаестогодишњак, у Аустрију. Радио сам у приватној ергели три године. Дресирали смо коње и припремали их за снимање филмова - сећа се.

Данас је, како сам каже, пресрећан јер му је заводска управа дала шансу да почне живот из почетка, скраси се, школује, стекне сигурност, заснује породицу.

- Захваљујући подршци управника и заменика, добио сам посао у Коњичком клубу. Он је престао са радом 2001. године, када су изгорели штала и пехари, али је обновљен пре три године. Једна организација помогла је да се купи неопходна опрема: седла, узде и остало.

Петроварадинска тврђава је симбол Новог Сада, Дунава и Војводине, а мало ко зна тајну коју њени бедеми крију!

Платили су ми и школу за оперативног тренера јахања. Завод је помогао, па сада радим дресуру коња и вежбам са полазницима школе јахања - прича саговорник.

Иницијатор обнављања коњичког спорта и активирања Хиподрома био је управник КПЗ Александар Алимпић.

Хиландар У ОПАСНОСТИ! Срби могу да изгубе светиње због раскола у православљу

Однедавно на Хиподрому вежбају и прескакање препона, а план им је да се баве хипотерапијом, односно терапеутским јахањем. То је посао за који је, према речима нашег саговорника, потребно напорно радити са липицанерима две и по до три године, после чега добијате животиње које не реагују ни на један нагли покрет детета са посебним потребама, на узвике, ни угризе, а када дете почне да клизи, увежбани су да се укопају у земљу и не помере се како би сачували малишане од повреда.

Ергела постоји још од времена чувене владарке Марије Терезије, а Завод је добио липицанере после Другог светског рата, када је почео да развија аутохтону расу. Данас их има четрдесетак.

Пратите нас на нашем инстаграму СрбијаДанас.