Војничко гробље на Зејтинлику: Света српска земља и данас привлачи огроман број посетилаца
Свету српску земљу, војничко гробље на Зејтинлику у Солуну, на коме почивају остаци више од 8.000 српских јунака
Свету српску земљу, војничко гробље на Зејтинлику у Солуну, на коме почивају остаци више од 8.000 српских јунака који су дали своје животе за мајку Србију и данас посећује огроман број посетилаца, потомака и поштовалаца ратника који су своје животе дали за отаџбину. За само један дан, како је Пиротским вестима на лицу места казао помоћник легендарног деда Ђорђа Предраг Недељковић, Српско војничко гробље у Солуну посети већи број људи него оближња војничка гробља Француза, Енглеза и Италијана заједно. Међу херојима има много и Пироћанаца, пишу Пиротске вести.
Недељковић, који је и сам потомак солунца, а и прича грчки, што је био један од услова, каже да му је припала огромна част да постане помоћник легендарног деда Ђорђа Михаиловића, који већ 55 година са несмањеним жаром и страхопоштовањем приповеда приче о легендарним биткама српске војске током Првог светског рата.
-Невероватна је част што сам баш ја добио ту дужност. Колико је велики број посетилаца сведочи и податак да само у току једног дана, Српско војничко гробље посети више посетилаца него енглеска, француска и италијанско војничко гробље за годину дана. Само данас смо имали 12 аутобуса са посетиоцима и долази их још до краја дана”, каже Предраг и додаје да и данас, након толико година свакога дана од деда Ђорђа чује по неку причу за коју није знао.
Деда Ђорђа смо затекли окруженог великом групом посетилаца. Наслоњен обема рукама на штап, готово једва стојећи на ногама, деда Ђорђе приповеда неуморно кроз какву су голготу српски ратници прошли како би повратили своја огњишта од завојевача.
-Само су српски војници, од све савезничке војске, преживели голготу. Само су српски ратници осим од куршума, умирали од глади, од исцрпљености, од хладноће. Ни један Енглез или Француз није умро од глади. Зато су заувек ушли у легенду, због невероватне храбрости коју су испољили и невероватне љубави према мајци Србији-прича деда Ђорђе.
-Трећа сам генерација чувара војничког гробља у Солуну. Пре мене, тај посао је радио мој деда Саво, који је био први чувар гробља, а био је и добровољац. Након њега тај посао је наставио да ради мој отац Ђуро и након њега ја, већ 55 година. Та традиција се преноси са генерације на генерацију на мушког потомка, међутим, ја имам ћерку, али и она је родила ћерке, а не сина, а овај посао мора да ради мушкарац, тако да сам добио наследника Предрага који је добар и сигуран сам да ће се добро бринути након мене”, прича деда Ђорђе.
