"Живели смо као браћа, све док се није појавила ОНА": Нишлија помагао мушкарцима, а онда га и ПАС НАПУСТИО
"Прво је дошла једна, а онда и остале"
Чим сам видео прву на вратима, знао сам да нам се не пише добро. Лепо сам јој казао: "Иди одавде, ово је место за мушкарце... А, она мени: "Немам где... И ја се сажалим, и све пропаде... - прича Нишлија Ђорђе Мишић који се прославио као први и једини оснивач мушке сигурне куће на југу Србије.
Сутра је ЦРВЕНО СЛОВО, славимо Света Три јерарха: Обратите пажњу на ВЕТАР, од тога нам ЗАВИСИ ГОДИНА
Мада Мишићева сигурна кућа никада није добила официјелни статус, па тиме ни финансијску помоћ, била је уточиште десетинама мушкараца који су бежали од гнева али и песница својих бољих половина.
Вајкали су се како им жене не дају ни парче бурека на миру да поједу, како их истерују из куће јер су изгубили посао и лупају им шамаре чим им се окрену. Ђорђе им је у брвнари у нишком насељу Црвена Звезда обезбедио пет кревета, оброке које су заједнички спремали а они су му узвраћали радом на стоваришту огревног дрвета. Живели су као сложна породица, све док се није појавила ОНА.
- Прво дошла једна, кука моли... Нисам знао шта да радим, мека сам срца... Питам остале, да је примимо, они кажу: "Ајде"... У почетку није било лоше, она преузела кување, ал не прође мало, ето је још једна... сад верујем да је она прва позвала.
Кад су дошле још две, све је било готово, узвртеше се око мојих људи и одведоше једног по једног. Не могу да кажем, скућили су се, сад лепо живе... али мени некако жао, било нам је много добро заједно - вајка се Мишић, жалостиво гледајући празну кућицу и сто на којем је постављена вечера само за једног.
У друштву одбеглих мужева увек је био пас, којег је Ђорђе назвао: "Турски гавгаљ Миленко" чија је мисија била да штити злостављане мушкарце од бесних фурија које су покушавале да их одведу из Ђорђеве сигурне куће. На велику жалост Мишића, и он га је напустио.
- Један дан и он нађе женску... и оде... Маје су ту по насељу са кучкама, сврати понекад, не могу да кажем, наједе се па оде... И он ме остави - наставља Мишић.
У спомен на време које су проводили заједно, Ђорђеви клијенти, укључујући и оне који су нове животне сапутнице нашли у његовој сигурној кући, окупљају се два пута недељно у брвнари коју су изградили на месту званом "Плоче" на путу Ниш - Бела Паланка.
- Кућа се растурила, али пријатељство је остало, ето ја сам некако заслужан и за њихове нове животе. Да није било моје сигурне куће, не би се поново оженили, овај пут како треба. Па, нека им је са срећом, надам се да неће поново бежати од жена, а и да хоће, више немају где - закључује Мишић.
У кухињи се зачуло звецкање флаша а пар тренутака касније власник куће се нашао очи у очи са једном од НАЈОПАСНИЈИХ ЖИВОТИЊА на свету! (ВИДЕО)