"Живим као слепац, а без дроге не могу": Ово је ПОТРЕСНА ПРИЧА мушкарца који је ГОДИНАМА НА ХЕРОИНУ
"Питање је дана када ће ме неко наћи у београдском хаустору"
Мој живот је уништен. А за то сам само ја крив. Признајем то и не тражим да ме ико жали, већ да моја прича допре до што већег броја младих људи који су постали зависници.
Прочитајте и:
Овако своју исповест почиње М. Ј. из Београда, дугогодишњи наркоман коме је дрога потпуно разорила живот.
- Имам 33 године, а изгледам као оронули запуштени старац од 100 година. О себи могу само најгоре да кажем. Све је почело у средњој школи. Желео сам да се докажем у друштву, неким небитним клинцима који данас имају породице, посао и пријатеље, а ја ништа. Са само петнаест година сам почео да дувам лепак. То је трајало неколико месеци, а онда сам прешао на траву, па на лаке дроге. Као син јединац, имао сам све јер су ми родитељи били имућни. Мајка ми је умрла прошле године од бриге и стреса због стања у ком ме годинама гледала. Доживела је инфаркт када су се у Ургентном центру борили за мој живот јер сам се предозирао кокаином. Мислио сам да ће ме њена смрт променити, али не. Наставио сам по старом. Дрога ми је помутила ум и направила пакао од живота - каже М. Ј.
Овај зависник од хероина каже да му је здравствено стање лоше и да је сигуран да му се ближи судњи дан.
- Питање је дана када ће ме неко наћи у београдском хаустору. Живим као слепац, а без дроге не могу. Отац је угледни бизнисмен и ради у иностранству, а ја немам за хлеб јер и хиљаду динара када позајмим од другова ја дам на дрогу. Отац за мене не жели да чује. И разумем га. Поткрадао сам га и куповао наркотике. Разочарао сам га, а он ми је желео само добро. Да вам не причам да сам дужан и богу и народу. Бежим и скривам се од људи који су ми финансијски помагали. Сада сам хероински зависник и не могу да се скинем с тог зла. Сада, док вам ово причам, у нормалном сам стању, али већ за два сата ћу бити у свом наркоманском свету - каже М. Ј. .
Јовановић апелује на омладину да им његов живот послужи као пример.
- Срамота ме је да изађем пред свет. Немам друштвене мреже, пријатеље. Имам једне фармерке и живим у страћари јер сам продао и своју и мајчину некретнину због дроге. Не бих волео нико да ме гледа и жали, али бих био срећан да моја животна прича некоме помогне. Мени се ближи крај, здравствено стање ми је веома лоше. Нон-стоп сам болестан, опала ми је коса, а књижицу немам, па се сам лечим како знам и умем. Породица је била уз мене, помагали су ми, лечили ме, али ја сам изиграо њихово поверење и сада немам никога. Сам сам, несрећан, прљав, запуштен, често данима гладан. Био сам принуђен и да крадем хлеб. Апелујем на све. Чувајте се јер дрога је нешто најгоре што може да се догоди - завршава М. Ј.