ЖИВОТ НА ГРАНИЦИ: Овај времешни пастир бистрог ока је чувар границе, а рецитује епске песме
Илија има 87 година и можете бити сигурни да никада нисте упознали некога као што је он.
Илија Петровић већ деценијама живи у колиби свега стотинак метара од границе са Бугарском. Није усамљен - друштво му прави супруга Јелица и њихове овце које сваки дан води на испашу уз границу.
Надомак карауле Кадибогаз, комшија нема километрима далеко. Илија и Јелица госте дочекују срдачно и домаћински. Кроз њихово двориште протиче извор пијаће воде, у башти гаје поврће, имају рибњак и већ деценијама чувају овце. Држе их тик уз кућу и кажу да их оне одржавају у животу.
Сваки им дан почиње исто - Илија ујутру лагано поведе овце у брда и мотри на границу. Јавља се успут граничарима и, кад може, помогне им. Свакога ко се илегално ушуња у Србију, Илија примети и јави им. Кажу да нико никог не ремети, а међусобно се помажу.
Илијин живот није увек био тако спокојан. Провео је у нишком затвору осам година, због четничке заклетве коју је као дечак положио. Посао који је имао као дечачић га је, како каже, коштао "одсуства" од 1949. до 1957. Имао је двадесетседам година када је изашао из затвора и упознао Јелицу, која је тада била тек девојчурак. Неколико година касније су се венчали, добили ћерку, потом и сина. Илија је радио у грађевинском предузећу и тишљерској радионици.
СА СЕДАМ ГОДИНА ОДВЕЛИ СУ ЈЕ У ЈАСЕНОВАЧКИ ЛОГОР: Још видим оца како одлази и баку како глође кости
Бугарско магаре за две овце
Иако каже да са Бугарима никад нису имали проблема, Илија препричава инцидент када су му њихови граничари украли две овце, па им је за освету узео магаре које је преносило терет за војску.
- И то тако да ме њихов граничар није ни приметио. Било је то давно, магаре сам довео овде, а онда сам га као прави шерет узјахао и са њим отишао на вашар у селу. Умало сам изазвао међународни инцидент! Долазио је њихов командир и тражио да вратим магаре, али нисм хтео док ми не врате моје овце - присећа се деда Илија кроз смех.
Имање је наследио од покојне мајке. Иако је пространо, Илија и Јелица се сами брину о њему, уз поврмену помоћ сина и снаје који живе у близини. Воду довлаче са извора, а струју су довели до колибе. Ипак, најтеже су им зиме - само је битно да имају довољно дрва и хране, а за сваку помоћ могу да се ослоне на граничаре.
БЕСКУЋНИК 19 ГОДИНА БИО БЕЗ СВОЈЕ ДЕЦЕ, а онда је на врата ушао његов СИН! (ФОТО/ВИДЕО)
- Пре неколико недеља сам пала, одмах су дошли, као да сам род рођени. Одмах би да ме возе код лекара. Чувају нас, само најбоље могу да кажем о њима - прича Илијина жена Јелица.
Деда Илија је права жива енциклопедија народне поезије и српске историје. Напамет зна и целе епове о српским херојима, а воли и да их рецитује. Након толико деценија живота у колиби при граници са Бугарском, Илија каже да своју колибу и свој Кадибогаз не би мењао ни за шта на свету. То је његов дом и за други не зна.
- Тако је увек било, и биће док не умрем - каже Илија.
