Жижа Васић - саветник, исповедник, другарчина

Награда "Жижа Васић" на Конгресу психолога Србије, недавно одржаном на Палићу, припала је Бранки Тишми за допринос популаризацији психологије у Србији. Признање Друштва психолога Србије додељује се од 1970. године, и то у знак сећања на знаменитог психолога Живорада – Жижу Васића (1912 – 1966), који је, као теоретичар и емпиричар, утемељио бројне примењене дисциплине.

Остао је упамћен као једна од најзанимљивијих личности наше психологије, свестрано надарен и образован човек, који је умео да повезује знање свог времена у стручној и људској делатности.

Како се наводи у тексту "Политике", Жижин отац Драгољуб, управник "Поште", редовни читалац "Политике", и мајка Драга, домаћица, учили су сина великој радиности и скромности. Васић је био посвећен читању, а у школи су га звали калуђер.

Живорад - Жижа Васић завршио је психологију на Филозофском факултету у Београду и 1939. године је добио и одбио Хумболтову стипендију јер због фашизма није био тренутак за одлазак у Немачку, наводи се у тексту.

Он одбија и стипендију за Америку због привржености супрузи Смиљки и деци. Радио је на Филозофском факултету, у Министарству просвете и вера, на Ваздухопловно-медицинском институту у Земуну и бавио се психолошким тестирањем пилота.

Оно што је познато јесте да је често је држао предавања на Коларчевом универзитету. Такоже, Жижа Васић је писао о проблему васпитно-запуштене деце, о дечјој љубомори, утицају телевизије на дечје активности, значају менталне игре, менталној хигијени у ЈНА...

Иначе, предложио је да есе на Филозофском факултету уведе предмет дечја психологија, а психологију је предавао и студентима глуме на Академији за позориште, радио и филм.

Такође, Васић је читао о медицини, филозофији, био је рецитатор и поета., а у свом стану у Јелене Ћетковић 12 у Београду окупљао је песнике, лекаре, психологе.

О Жижи Васић је психијатар Владета Јеротић навео да се Живорад према њему као идеалан отац са немарним и неразумним сином. Како је истакао, Васић држао семинаре са Владимиром Вујићем на Нервној клиници у Београду. Иначе. после изглагања, проверавало се знање студената, а оно је требало да се дефинише на једној цедуљи, Жижа би скупљао цедуље и читао их пред свима.

Жижа није познавао злобу, завист, као ни страх да че га студенти претећи и постићи више од њега. Редитељ Ђорђе Ђурђевић, коме је Васић предавао на студијама, навео је да су се у професоровом стану препирали,  грохотом смејали, галамили, оговарали, обедовали, надмудривали, псовали, покаткад и певали...