ЗМИЈЕ ХАРАЈУ СРБИЈОМ - ОТРОВНИЦЕ РАНИЈЕ ИЗАШЛЕ ИЗ СВОЈИХ ЛЕГЛА! Како решити сусрет са опасном животињом?
Макар по искуству Ареснија Хаџи Басура, Ужичанина вичног и овлашћеног да хвата змије, који је овог пролећа, као никада до сада, у Ужицу и ближој околини чак у шест наврата интервенисао од чега пет пута хватајући отровног поскока
Нешто се ове године изодигравало у природи да су змије, барем у ужичком крају, раније него уобичајено изашле из својих легла, и никада до сада није било толико поскока и то капиталних.
Прилика која се не пропушта! ГРЧКИ ХОТЕЛИ од 525€: Extra понуда за целу породицу
ВЕЛИКА ТУГА ЗА СРБИЈУ: Прерано нас је напустио млади Матија Божић за чије лечење је прикупљан новац
ОГЛАСИЛА СЕ МАЈКА НЕСТАЛОГ МИРКА (18) ИЗ НЕГОТИНА "Никада раније није одлазио од куће, велика потрага за њим је у току"
Макар по искуству Ареснија Хаџи Басура, Ужичанина вичног и овлашћеног да хвата змије, који је овог пролећа, као никада до сада, у Ужицу и ближој околини чак у шест наврата интервенисао од чега пет пута хватајући отровног поскока.
- Једног сам ухватио 1. априла у једном фабричком погону у Сушици. Никада пре нисам имао интервенцију у рано пролеће. Следећа четири сам однео из круга издвојених погона "Првог партизана" према насељу Орловац. Овде ситуација није наивна јер се ради о запуштеном простору погодном за змије крај кога се налази насеље. У понедељак сам ухватио смукуљу - неотровну врсту - примећену у центру Ужица - каже Хаџи Басур који тренутно ради као таксиста.
Не памти да је икада пре ухватио пет поскока до овог доба године, а четири од њих су били привлично дугачка и дебела.
Захваљујући њему Ужице је један од ретких градова који има змијоловца овлашћеног од Сектора за ванредне ситуације. Арсеније интервенише широм Златиборског округа, а своју умешност назива Божијим даром. Све змије хвата голим рукама, само уз помоћ једног штапића, а потом их пушта у природу далеко од насеља. Такође, уклања и гнезда стршљенова.
Аресније је и адреса за питања како избећи сусрет са овим гмизавцем у природи, шта ако до њега ипак дође, како смањити шансе да змија уђе у аутомобиле, куће, дворишта, и како поступати ако се то ипак деси.
- Најпре, при изласку у природу не ваља стварати страх и тензију због змија, али не ваља ни растињу прилазити у папучама, него у адекватној обући. На уму треба имати ону народу - змију не треба чаракати. Ако је сретнемо најбоље ју је заобићи у луку од најмање метар и по и пустити је да настави свој пут. Јер, ни она није рада сусрету са човеком, као ни човеку с њом. Не треба их убијати јер су важне у биолошком ланцу, а сада су и законом заштићене - прича Хаџи Басур.
Велику грешку праве људи, указује он, када оду у села, природу, на роштиљање, риболов и оставе отворена врата аутомобила. Прошле године је имао случај чија вероватноћа да се деси је, каже, један према милион. Возачу из Ужица змија се завукла у шасију док је био у природи, а онда му у сред вожње кроз вентилациони отвор ушла у путнички део.
-У случају да у току вожње приметите змију у аутомобилу, потребно је сачувати прибраност, безбедно зауставити возило крај пута, изаћи напоље и позвати помоћ - саветује змијоловац.
Ако је природа њен "домаћи терен", дворишта баш и нису. Шта учинити да змија не уђе у простор око куће и у неки од објеката.
- Постоји златно правило превентивхих мера, а ту је уређеност територије и хигијенски услови у затвореним просторима. Змије маме устајале гомиле грађевинског материјала - лесонит, цреп, цигле, камење, жбуње, стара дрва. На имањима где овога нема вероватноћа да се змија појави је много мања. Хигијенски услови у затвореним објектима треба да буду адекватни да не привлаче мишеве и пацове, а где има њих воли да дође и змија. Врата и ниске прозоре објеката не треба остављати отвореним - појашњава змијар из Ужица.
У случају да змија ипак уђе у двориште, кућу, помоћни или пословни објекат, наставља Арсеније Хаџи Басур, најважније је остати смирен. Потребно је уаљити се на најмање метар и по, пропратити њено кретање и не губити је из видног поља да би се знало где је.
- Ово је много важно да би овлашћено лице брзо пронашло змију, јер она није кокошка да кокодакањем ода свој положај. Веома је лукава и ако се не испрати њено кретање зна да добро да се сакрије, и у том случају потрага за њом је као трагање за иглом у пласту сена. Ако до оваквих случајева дође треба обавестити ватрогасце, полицију, комуналну милицију, они ће јавити овлашћеном лицу - прича Ужичанин.
У Заводу за заштиту природе Србије кажу да змије живе свуда где има плена којим се хране - мишева, жаба, риба, гуштера... У Србији их има у свим крајевима, а најчешће у близини водених површина, у шумама, ливадским екосистемима, њивима, као и напуштеним и насељеним објектима, градилиштима, депонијама, гробљима.
Осим поскока који насељава простор јужно од Саве и Дунава, Србију настањују још две врсте отровница - шарка и шарган. Шарке живе у близини Обедске баре, Засавице, Фрушке горе, Вршачких планина, на Старој планини, планинама југозападне Србије. Шарган је везан за велике надмоске висине крајњег југа Србије. Ниједна од отровних врста не живи на територији Београда.
Наша земља је станиште и седам врста неотровних, по човека безопасних змија.
Убити змију значи не само нарушити ланац исхране у корист мишева и пацова, него и удар по џепу. Казне за убијање змија су одређене према врстама. Код неотровница глоба се креће од 40.000 до 50.000 динара, док убијени шарка и шарган "кошта" 100.000, а поскоск свих 14.400 динара.
