ЗМИЈСКА ГЛАВА ПАПРЕНО СКУПА - ВОДИТЕ РАЧУНА: За сваку убијену ћете одговарати, а ово је списак казни
У Србији живи 10 врста змија, од којих су три врсте отровнице
Змије су се измигољиле још у априлу, а друштвене мреже пуне су фотографија и видео снимака ових створења, што отровних, што неотровних. Дешавају се и уједи, па су тако у Алексинцу крајем априла забележена два - једна жртва била је тинејџерка (17), коју је ујео поскок, а друга дечак (6), који није имао озбиљније тегобе.
"СВАКО ОД НАС ЈЕ КАРИКА - БЛИЗУ СМО УСПЕХА" Огласила се др Кисић - 21. јуна следи додатно попуштање мера?
"СВАКО ОД НАС ЈЕ КАРИКА - БЛИЗУ СМО УСПЕХА" Огласила се др Кисић - 21. јуна следи додатно попуштање мера?
ПОПУШТАЊЕ МЕРА НЕ ЗНАЧИ И ДА ПРЕТЕРУЈЕТЕ СА АЛКОХОЛОМ: Хитна помоћ на терену - дан за провод претворио се у црни петак
Међутим, змије и људи не срећу се често - ти сусрети углавном су изненадни и за нас и за њих и ретко се заврше нападом. Змија која уједе човека може да му наруши здравље и потребна је хитна реакција, уколико се ради о отровници. Али, ако човек нападне змију, опет ће наудити себи, будући да такав акт може да га кошта и до 100.000 динара казне.
Убијање је најтежи акт против природе, али забрањено је и повређивање, растеривање, прогањање, хватање, држање, узнемиравање, а нарочито у време размножавања, подизања младих, миграције и хибернације.
Баш свака змија коју видите у природи, чешће у даљини док се грациозно повлачи пред вама, а ређе у граду или тик испред вас, заштићена је законом.
- На основу Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива у Србији је заштићена 41 врста водоземаца и гмизаваца од укупно 46 које насељавају територију наше земље. У Србији заштићено је свих 10 врста змија од којих је 9 врста под строгим режимом заштите док је 1 врста под заштитом државе - кажу у Заводу за заштиту природе Србије.
Само поскок није строго заштићена врста, већ само "заштићена".
Казне за убијање змија крећу се од 14.400 до 100.000 динара. Она које се највише плашимо, поскок, је "најјефтиња".
- Висина накнаде за штете проузроковане убијањем појединих примерака строго заштићених и заштићених дивљих врста утврђује се према реду, породици и врсти за строго заштићене и заштићене дивље врсте - напомињу у Заводу.
Казне за убијање змија
- Platyceps најадум - шилац 50.000,00 динара
- Dolichophis цаспиус - степски смук 40.000,00 динара
- Елапхе quatuorlineata - четворопруги смук 50.000,00 динара
- Заменис longissimus - обични (Ескулапов) смук 40.000,00 динара
- Coronella аустриаца - смукуља 40.000,00 динара
- Natrix natrix - белоушка 40.000,00 динара
- Natrix tessellata - рибарица 40.000,00 динара
- Випера берус - шарка 100.000,00 динара
- Випера урсинии - планински шарган 100.000,00 динара
- Випера ammodytes - поскок 14.400,00 динара
Пазите се камуфлаже: Основна правила приликом сусрета
- Не дирајте је и не узнемиравајте
- Пустите их да саме побегну, што и обично раде када им се приђе на пар метара
- Ако се деси се змија нађе у домаћинствима или подрумима, зградама или другом урбаном простору, најбоље је контактирати Зоо хигијену и сличне комуналне организације које имају обучену службу за сакупљање змија у насељима и њихово враћање на природна станишта или Заводу за заштиту природе Србије, односно не покушавати самостално да се змија ухвати, како не би дошло до нежељених ситуација, већ контактирати стручне и обучене службе за ове послове.
- Змије јако често ослањају на своју камуфлажну обојеност и остају непомичне све док им се не приђе или у најгорем случају нагази на њих, због чега могу одреаговати бежањем и уколико нису у прилици да побегну
уједом.
Змија нема само на 5 места у свету
- Змије су, условно речено, космополитски распрострањене. Насељавају скоро све делове наше планете а нема их само на Антарктику, Новом Зеланду, Ирској, Исланду и малим Пацифичким острвима. На основу тога, може се закључити да су ови организми присутни у скоро свим екосистемима и типовима станишта и да су јако важни за "нормално" функционисање екосистема и биоценоза - кажу у Заводу за заштиту природе.
- Змије, у еколошком погледу, представљају јако битну карику у ланцима исхране. То значи да, са једне стране, као предатори регулишу бројност свог плена. Са друге стране, змијама се храни
велики број других организама од којих су најзначајније птице и сисари и на тај начин представљају извор хране за своје предаторе. Нестанак змија из екосистема довео би до колапса ланаца исхране, пренамножавања њиховог плена (углавном мишева) и смањења бројности њихових предатора (птица и сисара).
- Змије су , као предатори и регулатори бројности свог плена, јако важне за нормално функционисање екосистема и трофичких ланаца (протицање енергије и кружење материје). Све змије су предатори и хране се различитим врстама других организама од којих су најзначајнији сисари (глодари, мишеви), водоземци (жабе), гмизавци (гуштери и друге змије), птице, инсекти и други бескичмењаци.
Колико би само пацова било када не би постојале змије - шетња природом дефинитивно била страшнија и опаснија када би њоме шпартало на хиљаде глодара.
- Примера ради, једна женка пацова годишње може да има 6 легала са по 9-12 младунаца. Полну зрелост достижу након 9 недеља, што значи да популација пацова може да порасте од 2 јединке до пар стотина јединки у току само једне године.
Змијски отров је и даље и те како значајан за човека - у медицини. Од њега се производе многи лекови, али и наше главно оружје против уједа отровница, противотров.
