На Косову потопљени српски манастири, гробља, средњовековна школа за даме: Највећа мистерија у Србији крије се баш овде (ФОТО)
Најмистериознији тренутак наше историје
Никада до сада истражено језеро Газиводе на Косову и Метохији крије многе тајне. Испод језера налазе се гробља, цркве, некрополе, али и прва средњовековна школа за даме и двор Јелене Анжујске, мајке светог српског краља Милутина. Упркос томе што су знали каква кутурна блага се овде налазе, почетком 70-одлучили су без истраживања да их потопе, а становништво раселе.
Данас, др Душан Јововић са својим тимом снима документарни филм о свим тим дешавањима, који носи назив "Газиводе, путевима Јелене Анжујске". Филм ће говорити о потопљеној баштини на дну језера Газиводе и открити тајне најзагонетније српске краљице Јелене Анжујске.
- Ово је прича о Јелени Анжујској, најмистериознијој српској краљици која је проглашена светом. Из католичансва је прешла у православље и никада на овом нивоу високе продукције није рађен филм о њој, а она је мајка која је родила светог краља Милутина и увела целу причу српске културе и баштине међу народ - наводи Јововић и истиче да је Јелена Анжујска жена која је подигла прву средњовековну школу за даме, што је огромна ствар, јер тада је у средњем веку на пример на британском двору жена била монета.
Јововић каже да овај пројекат ради последње три године, али да га за његову реализацију није подржала ниједна наша институција која се бави културним наслеђем па да због тога филм ради из револта.
- Радим га из револта, зато што сам се три године обраћао различитим нашим институцијама културе и истраживања који су једноставно одговарали да не постоје услови за рад на том терену, пошто се тај терен углавном налази на КиМ, затим да не постоји могућност и да је то веома амбициозан пројекат за који не постоје технички услови, тј. немају хардвер и људе који то могу да изведу - каже Јововић.
Иако је наилазио на одбијања, Јововић је ипак успео да сакупи екипу и да отпочне са реализацијом пројекта. Урадили су научни пројекат након чега су добили подршку руско-географског друштва и подводних археолога и историчара.
- Успели смо да нађемо документацију која је била давно изгубљена, још пре потапања језера, а у језеру смо успели да нађемо невероватне трагове наше културне баштине. Кад кажем невероватне, довољно је да вам кажем да смо нашли потопљене цркве, куле звонаре из 13. века које су висине 7 метара и све то имамо снимљено - објашњава Јововић и додаје да је његов велики пријатељ без ког пројекат не би био овакав какав је тренутно, Божана Остојић водила српски ронилачки тим и ронила са Жаком Кустом.
Снимање су отпочели тек када су сакупили сву потребну историјску грађу, а до сада су успели да сниме потпољену школу за даме, потопљене манастире, 9 некропола римских, 16 археолошких места. Такође, током снимања пронашли су и један локалитет за који се сумња да је из палеолитског доба.
- Не снимамо само локацију КиМ, већ снимамо више локација. Имамо сарадњу са више музеја: са требињским, са музејем СПЦ у Београду… Искључиво научно игране делове радимо, тако да филм није само сам за себе, већ је поред тога и научни рад који ће бацити светло на тај потоп и како смо небрижни били према нашој културној баштини – каже Јововић.
Оно што је наш саговорник истакао јесте то да је руско-географско друштво, тачније тим од 30 Руса са комбијима дошло у Србију само због овог пројекта.
- Замислите колико је њима занимљиво када су донели опрему вредну скоро 2 и по милиона евра. Цело дно скенирано је и прављен је 3Д модел тога, веома озбиљан научни тим. Ово је најозбиљнији археолошко научни пројекат који је Србија икада имала што се тиче археолошког подводног истраживања.
Када ће филм бити готов зависи искључиво од финансирања.
- До сада је за филм, што се тиче финансирања, ЕПС купио два сочива за камеру без којих снимање не би било могуће. Све ово што сте видели лично сам финансирам, тако да се надам да ће неко ући у пројекат да се заврши јер оно што смо нашли, што је дуго било скривано, је од огромног значаја – каже Јововић и додаје да се нада да ће филм бити готов чим нађе неке „сулуде“ људе да уложе у културу.