"Зовем се Јован и имам 11 година!" Београђанин срео дечака у 5 ујутру, а његова прича РАСПЛАКАЛА СРБИЈУ!
У први мах је помислио да се ради о просјаку, а када је ушао у причу са дечачићем открио је много више о њему.
Већ неко време друштвеним мрежама кружи статус који је разнежио и потресао све који су наишли на њега.
Ради се о сусрету једног Београђанина са дечачићем за кога је у први мах помислио да је просјак. Међутим, већ након пар реченица размењених са дететом, схватио је да је прича много комплекснија него што изгледа у први мах.
ЗА МЕСЕЦ ДАНА ШЕСТ СРПСКИХ ПЛАТА! Швајцарска компанија тражи наше раднике за рад на крузерима, ево како да се пријавите
АРГЕНТИНСКИ САН ЖИВИ: Гаучоси ДЕМОЛИРАЛИ и Французе, са Фуријом за светски ТРОН! Монструозна партија Луиса Сколе (ВИДЕО)
ИСТИ ПРИСТУП КАО ПРОТИВ АМЕРА: Ђорђевић жели да ЗАБОРАВИМО на четвртфинале и завршимо Мундобаскет на прави начин
КИЋА БЕЗ БРКОВА: Погледајте како је изгледао легендарни кошаркаш на почетку каријере
Опис овог догађаја вам доносимо у целости:
- Покушаћу да будем тачан у овој фрапантној причи али не и кратак, јер ово сто ми се десило у задњих сат времена, а желим да вам испричам, то изискује. Наиме, док чекам 52. на Зеленом венцу, прилази ми дечкић онако бојажљиво и некако срамљиво, те ме запита "Извините чико, је л би могли да ми оставите мало тог вашег чоколадног млека? Знате, јео сам сада пицу и жедан сам а немам више пара?!" Гледам и не верујем: бео, без акцента, лепо обучен и обувен, чист и леп црнокоси плавооки мршав дечкић. "Хоћеш да ти купим цело чоколадно и још нешто да једеш?" Он се насмеја "Па ако имате пара, може, али само чоколадно, нећу више да једем, пица ми је била таман, а сад ћу да идем да спавам, хвала вам." Прелазимо до пекаре: "А како се зовеш и колико имаш година", питам га ја, а он онако са ставом.
"Јован и имам 11 година, мислим имаћу за Божиц". Купим чоколадно и враћамо се ка станици: "Добро, то је све ок, али реци ми шта радиш овде овако касно или је рано?" Погледам га онако мало прекорно "Па чекам 52. исто ко и ви. Ја живим код Мека на Брду, је л знате где је то?", климнем потвдно главом, "А шта ћеш овде, мали си ти за ноћни провод?", он одпи мало млека "Па знате како, не волим о томе да причам, али када ме већ питате ево да вам кажем. Знате, моја мама је оно" и показа ми средњи прст! "обично ради на улици". Застаде и одпи још мало, док су се мени очи избечиле! "Задњих пар дана је болесна, па ради кући и вечерас их има тројицу, па је брату и мени дала 300 динара да идемо до града и да се не враћамо пре 5". Не верујем шта ми дете прича! "Аха имаш брата, па где је он сада?", слегнуо је раменима "Ма за њега ме баш брига, знате он је старији има 14 година и у неком лошем је фазону, пије пиво, а ја не волим јер је горко а и пуши, мени је то тотално безвезе, што би неко пушио и угрожавао своје здравље?!"
Слушам и палим цигару "Када смо дошли у град, он је купио ону флашу пива од литар и цигаре а мени дао 70 динара за пицу. Ту смо се растали, он је отишао негде да нађе, како он каже екипу, а ја сам шетао Кнезом и ишао сам у Скадарлију и сада ево идем кући… а је л има 5?", погледам телефон и намигнем му "сад ће за 5 мин", "супер, већ ми постаје хладно".
ПОП СПАСИО БЛАГОЈА КОГ ЈЕ ТЕРОРИСАЛА ЖЕНА СА ОНОГ СВЕТА? Село чувало стражу, полиција вадила пиштоље па бежала
Забрањена љубав Србина и Африканке руши све границе: Политика и прописи се испречили, али стигао је благослов (ФОТО)
СИН ЈЕ ВИДЕО ПОСЛЕДЊИ: Маја је отишла на родитељски састанак, а од тада јој се ГУБИ СВАКИ ТРАГ (ФОТО)
Ћутим и не знам шта да кажем, појављује се бус, улазимо и седамо заједно. Тек што је кренуо бус, он посрка чоколадно и онако погледом тражи канту. "Ови нови бусеви су скроз добри, мислим греју и то, али немају канте за ђубре, а то је баш безвезе, ма нема везе бацићу када изађем"... Нисам сигуран шта сам осећао у том тренутку, али знам да језу која ми је пролазила уз кичму никада нећу заборавити.
Ћутимо и возимо се, а негде код Сајма га приупитах "Јоване, извини што те питам, а је л имаш тату?", он ме погледа онако тупо: "Имам, али као да га немам, он ради у Русији, барем тако мама каже, а право да вам кажем ја мислим да је он уствари у затвору већ годину дана, али о томе нећу да причам, знате он је лош човек!" Ту ми је већ кнедла стала у грлу, а у очима се појавише сузе. Окренуо сам главу од њега и невесто брисао очи. "А што плачете?", ту сам се већ загрцнуо. "Па немам појма. Знас, Јоване, много си добар дечко и поред свега што те сналази у зивоту", вадим телефон и показујем му Лазареву слику: "Јаооо, што је сладак! А ко је то, је л то ваш син?" "Да, то је Лазар и има 3 и по године", "Па и мој брат је Лазар", искезио се од увета до увета. "А је л имате још неку слику?", улазим у албум и показујем му: "Како је луд! Видите шта ради са мачком, како се не плаши, па скоро је већа од њега?", "Ма, тај се не плаши никога и ничега, он је много добар али и несташан, знаш".
Већ смо на Брду код цркве, враћам телефон и вадим новчаник: "Узми ову хиљадарку, да имас за себе, купи нешто, знаћеш ти шта већ, паметан си и добар", помазим га по капуљачи (коју није ни скидао са главе) и гурам му сома у џеп. "Не чико, ја то не могу да узмем, па ви имате дете и треба вама". "Е, ја силазим на следећој, а где ви силазите?", "У Жаркову". Устао је и насмејао се "Мој брат каже да у Жаркову живе сељаци, али то је глупост је л да, довиђења и хвала вам за чоколадно млеко, љубите Лазара", "Хоћу, хвала, и молим те буди добар као што јеси". Климнуо је главом и излетео из буса право на канту на станици у коју је закуцао тетра пак, и отрчао у мрак… ЈЕ*ЕМ ТИ СВЕ".
