РАМЗАН КАДИРОВ СЕ ПРВО БОРИО ПРОТИВ РУСИЈЕ! Ево како се тотално променио!

Први човек Чеченије, светској јавности познат по нескривеним изливима подршке председнику Руске Федерације Владимиру Путину, у последње време све чешће је “на нишану” западних медија који га описују као деспота муслиманске земље, оптужују га за брутално поступање са онима који му се супротстављају, не само у Чеченији, већ широм Русије и чак га називају ђаволом.

У недавном коментару “Вашингтон поста” насловљеном “Путинов пакт с ђаволом у Чеченији” наводи се да је Кадиров повезан са бројним политичким убиствима, укључујучи смрт лидера руске опозиције Бориса Немцова, новинарке Ане Политковске и прогнаних ривала у Бечу и Дубаију.

Најсвежије оптужбе на рачун Кадирова односе се на окрутност након што су његови малолетни синови учествовали у такмичењу борилачких вештина, али и на његово успостављање контроле и цензуру друштвених мрежа.

Међутим, друштвене мреже су за Кадирова најзначајнији пропаганди инструмент, те он путем Инстаграма обавештава више од два милиона пратилаца о својим активностима. Фотографије и видео снимци како се моли, тренира, разговара са званичницима, обилази градове, чак и организује венчања, али и опширни текстови у којима исказује своје ставове на различите теме – од уобичајених животних питања до високе политике, су свакодневна појава.

Оно што осим вере и породичних вредности посебно истиче је посвећеност борилачким вештинама И љубав према животињама, што га чини скоро савршеним Путиновим клоном.

Рамзана Кадирова Први чеченски рат затекао је на прагу пунолетства, али је ипак те 1994. године обукао униформу и заједно са оцем прикључио се сепаратистима у борби против руских снага. Две године касније Рамзан постаје асистент и телохранитељ свога оца муфтије Ахмада Кадирова који је прогласио џихад Русији.

Међутим, током 1999. године долази до раскола у редовима присталица независности Чеченије. Радикални исламизам почео је да расте, а Рамзан и његов отац су се успротивили својим бившим саборцима, одвојили се од вехабија и у Другом чеченском рату променили су страну – стали су уз проруске снаге.

Већ 2000. године Рамзанов отац постаје шеф привремене управе Чеченије, а он сам почиње да обавља дужност инспектора за комуникације при МУП-у Руске Федерације. Од тог тренутка почиње вртоглави успон Рамзанове политичке каријере. Након две године, Рамзан постаје главни за заштиту објеката државних органа и безбедности највиших челника Чеченије.

У том периоду утицај Кадирова у Чеченији је рапидно порастао, а он је постао одговоран за већину специјалних операција и преговоре с члановима сепаратистичких оружаних група. Већина милитаната под утицајем Рамзана променила је свој став, а многи су постали његови блиски сарадници. Заједно с њима Кадиров се борио против осталих сепаратиста, а током тог периода често је био мета атентатора. Помоћник министра унутрашњих послова Чеченије постао је почетком 2004. а средином исте године именован је за заменика чеченског премијера, што му је омогућило да се обрачуна са остацима милитантских група. Те године одликован је орденом Хероја Руске Федерације и први пут се званично срео са Владимиром Путином.

Наредне године, Кадиров је постао премијер Чеченије, убрзо и председник владине Комисије за борбу против трговине дрогом у Чеченији и секретар регионалног огранка Јединствене Русије.

На чело Чеченије Кадиров је дошао након сукоба са тадашњим председником Алу Алхановим 2007. године. Алханов је поднео оставку, а Путин је Кадирова именовао за вршиоца дужности председника Чеченије, а убрзо га номиновао чеченском парламенту, који је Кадирова подржао и он је званично на челу Чеченске Републике од 1. марта 2007. године.

Блискост Путина и Кадирова западни медији увек су оцењивали негативном по руског председника који се, пак, ње либио да јавно истакне наклоност према чеченском лидеру.

Једном приликом је чак изјавио да Кадирова доживљава као сина. Од самог доласка на власт Кадиров је поручивао да ће Чеченија постати најмирније и најбогатије место на свету.

Он је започео обнову и изградњу инфраструктуре у земљи, али је и ушао у још интензивнији обрачун с терористичким групама у Чеченији, што Запад често критикује, оптужујући га за кршење хуманитарних права.

Посебну пажњу организација за људска права привукле су многобројне отмице и убиства чеченских цивила, као и такозвана колективна казна, за коју се наводи да се односи на спаљивање кућа чланова породице “ухваћеног у шуми”.

Кадирова многи карактеришу као жестоког, ратоборног и опасног, а његов начин владавине упоређују са диктаторским, Ипак, често се наводи да је једино такав човек у стању да Чеченију држи строго у московској орбити, што Русији одговара, а с друге стране, Кадиров зна колико је важан и да због тога може, мање-више, да влада Чеченијом како жели.

Аналитичари истичу да је Кадиров један од Путинових најближих савезника, али је уједно и један од његових највећих терета. Како наводе, он би лако могао да се отргне контроли, али због свих околности и чињенице да Кавказ представља врата дестабилизације Русије, Москва размишља практично и он им такав, за сада, итекако треба.