АКТЕР "ВИДИМО СЕ У ЧИТУЉИ" ПОГИНУО У "КРШУ"! Ушао и у послове са проституцијом, тукао због речи, а ово је његова чувена изјава
Ђуро Радоњић Гроф био је злогласни криминалац из Црне Горе током деведесетих година са насилном цртом, "специјализован" за пљачке и проституцију девојака. Погинуо је са 39 година, али не од метка као већина у његовом миљеу, него у - саобраћајној несрећи.
У Београд је стигао преко Косова и Метохије са само 15 година. Брзо по доласку, добио је надимак Гроф због другачијег стила облачења, али и због тога што је стално био окружен лепим женама.
САСТАВИ ПРЕДИЗБОРНИ ТИКЕТ - Више од 300 највећих квота чека вас у Меридиану
СУМЊА СЕ ДА ИМА ВИШЕ ОД ДВОЈЕ НЕСТАЛИХ: Нови детаљи пожара у Обреновцу, у помоћ стигла и специјална машина
СКАНДАЛ НА СУЂЕЊУ ЗА УБИСТВО ЋУРУВИЈЕ! Жена бившег шефа ДБ-а се подсмевала судији и понављала ОВЕ РЕЧИ
Због своје агресивне природе, често је био учесник туча на престоничком асфалту чиме је почео да се доказује у криминогеним круговима, а касније је ушао у послове везане за проституцију, без икаквог претходног плана.
Пријатељи који су били често хапшени су му на чување остављали своје "даме ноћи", па је Гроф улазио све дубље у ту врсту криминала. Када му је Београд постао тесан, отишао је преко границе, где је често био у затвору.
У казаматима по Немачкој, Аустрији, Холандији и Италији провео је све заједно 11 и по година. Остаје упамћен по томе да му ниједна казна, за разлику од већине српских робијаша по Европи, није била скраћена ни за дан.
Цитат по коме је био најпознатији везан је управо за туче у тим затворима: "Како ми неко нешто каже ја га набодем јер... нисам знао тај немачки језик добро, мислио сам да се подсмевају."
Често је јавно говорио како је, после убиства Љубе Земунца, ког је 1986. у Франкфурту убио Горан Вуковић Мајмун, утицај српских криминалаца у Европи знатно опао, као и да су превласт преузели Хрвати и Албанци.
Погледајте у галерији како је Радоњић изгледао за време снимања документарца "Видимо се у читуљи":
За разлику од већине других учесника, Гроф је дочекао крај снимања документарног филма "Видимо се у читуљи".
- Свакако је лепше имати жену и децу него водити овакав живот - рекао је Ђуровић у том филму најављујући да жели да се смири и повуче из криминала.
Погинуо је 1998. године у страшној саобраћајној несрећи која се догодила на Ибарској магистрали. Очевици и пријатељи су изјавили да је упркос "бесним" аутомобилима које је имао у власништву, у тренутку удеса возио "неки крш - југа или стојадина".
Остаће чувена и његова изјава о томе како данашњи млади криминалци живе пребрзо и како би требало да успоре:
- Вероватно су млади, вероватно ће то схватити једног дана, ако преживе.
