"ГАЗИЛИ МИ КРСТ И ТЕРАЛИ МЕ ДА СЕ КЛАЊАМ АЛАХУ" Алексин убица открио кроз какав је пакао прошао у затвору
Злочин се догодио у ресторану "Оаза" у Алексинцу
Огњен Петковић (18) из Алексинца, који је, како тврди, невин ухапшен због напада на Алексу Стојменовића (26) у ресторану "Оаза" у Алексинцу, после четири месеца проведена у ћелији каже да је агонија прошла, али да ће ожиљке имати за цео живот.
МИЛАН БОШКОВИЋ ОСУЂЕН ЈЕ ЗБОГ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ: Огласиле се комшије спортског новинара, сви сагласни око једне ствари
ХАОС У ЗАЈЕЧАРУ! Ухапшене банкарке због проневере новца - присвојиле невероватан износ
ТРЕНУТАК КАД СУ АРКАНУ СТАВЉЕНЕ ЛИСИЦЕ НА РУКЕ! Испливала фотографија - пљачкао златаре (ФОТО)
Огњен открива да је за 117 дана проживео ментални пакао. Хапсили су га према његовим речима као криминалца да би му у полицији и тужилаштву "испирали мозак" док су му у душевној болници у Топоници наводно пунили главу да ће му "бити лакше ако призна" и "оде да одлежи шест-седам година".
- У пола ноћи нам је у дневну собу упало више од 20 полицајаца и инспектора у цивилу док су на тераси односно испред капије и на улици били наоружани припадници Жандармерије и возила с ротацијом! Кад су ме спровели на полиграф рекли су ми да опишем цео дан од буђења до славља у "Оази". Чим сам навео да сам замахнуо према Алекси рекли су славодобитно: "Тако је! Рекао си истину! После тога је стајао девет секунди и пао". Понављао сам да је Алекса ескивирао ударац, али су били срећни што су нашли починиоца на начин који су замислили. Почели су да наручују пиће и наздрављају: "Никада брже нисмо решили случај!" Пили су као да је Нова година, а на полиграф ме нису ни одвели - прича Огњен.
Додаје да је притисак настављен и код тужиоца.
- Приказивали су ми мутан снимак, само до тренутка замаха, говорећи: "Видиш, он ту стоји у месту још девет секунди и пада. Нико га не удара после твог замаха. Ти си тај. Нико други не може да буде". Понављали су да сам осумњичен, па сам на крају заиста помислио да сам ја крив, јер нисам веровао да тужилац може да говори неистину - присећа се Огњен.
Делио собу с фанатиком из Азербејџана
Огњен каже да је за длаку фалило да се потуче с младићем из Азербејџана који је покушао да га присили да се моли Алаху!
- Кад је видео да на кревету држим православни крст, бацио га је на под, почео да га гази и виче да је Алах једини бог! Клањао се пет пута дневно и мало је фалило да дође до сукоба кад је покушао и мене да присили на то. Међутим, пре тога сам био у ћелији са Страхињом из Ниша, који ми је био као старији брат и научио ме да не наседам на провокације јер ћу само навући још већу беду на врат - наводи Огњен.
Напомиње да је доживео велику непријатност.
- Био сам узрујан па сам тражио да одем у тоалет и да ми позову медицинску помоћ. Кад сам се умио тужилац Мирјана Велимировић ми је понудила чоколаду коју сам узео мислећи да има добру намеру. Међутим, кад су ме у три ујутру повели код судије, вратила је чоколаду у ладицу говорећи: "За остале нема чоколаде јер нису починили тако тежак злочин као ти" - истиче Огњен.
Додаје да је прави шок уследио у душевној болници у Топоници где су процењивали његову зрелост.
- Доктори су ми седам дана пунили главу да сам главни кривац говорећи: "Дечко је преминуо, ти си жив, лакше ће ти бити да признаш и одлежиш шест-седам година". Понављао сам да је Алекса избегао ударац, али су тврдили да су у извештају полиције прочитали да сам ја кривац. Видео сам да сам у великом проблему и почео сам психички да попуштам, али сам добио нову наду после вести да се на снимку јасно види да сам Алексу промашио и да га је неко ударио пивском флашом у главу - каже тинејџер.
Борио се са стеницама и учио турски
- Душеци у притвору су били похабани и пуни стеница које су ми ноћу пиле крв. Довијао сам се како да их се решим, а све то ми је на крају помогло да психички ојачам и да се борим да докажем своју невиност. Дан је почињао буђењем у седам ујутру, молитвом, доручком, тренингом и шетњом од сат времена. Преко дана сам читао, гледао ТВ, ишао у шетњу на сат времена и ишчекивао шта ће бити даље - прича тинејџер.
Додаје да свако има свој начин да му брже прође време.
