"Анђела (2) пита кад ћеш доћи, слути, како ћемо нас троје без тебе?": Бол и туга у породици Јовичин СТЕЖУ СРЦЕ!
- Утеха су ми ова два наша анђела. Требало је да потпише уговор за стални радни однос - говори супруг Зоран.
Крушица код Беле Цркве не памти такву трагедију, као што је ова која је погодила породицу Јовичин. На вечни починак у четвртак су испратили њихову Бранку (30), професорку математике, младу и вољену у овом банатском селу, иза које су остале две девојчице, двоипомесечна Анђела и двогодишња Софија, и многобројни планови о којима су она и њен супруг Зоран (34) управо маштали.
- Само да знате да ме цело тело боли од туге. Како ћемо нас троје, душо моја, без тебе? Како даље? - рекао је Бранкин супруг пред капијом испред које су се последњи пут пољубили кад је он полазио на посао, ујутро 8. јула.
Стезао је у наручју њихову старију ћеркицу Софију. Чинило се да му је она сад, управо сад, једини ослонац. Он је држао њу, а она, преко његовог рамена, у тренутку готово заспала. Плавокоса цурица, мајчиних црта лица. Слути ли?
Меридианов хуманитарни турнир: Част је и обавеза помоћи малој Софији
СТРАВИЧНА САОБРАЋАЈНА НЕСРЕЋА КОД МЕРОШИНЕ! У судару камиона и аутомобила, тешко повређена девојка (23)
КРВНИЧКИ НАПАДАЛИ ПОЛИЦИЈУ И НОВИНАРЕ: У нередима у Београду приведено више од 70 хулигана
- Да. Слути. И пита где је мама, када ће доћи - једва говори Зоран. - Кажем јој: мама је горе, гледа нас...
БОЖЕ, ЗАШТО ЈЕ УЗЕ
- Никад ништа ником нисам нажао учинио, а да ми се овако страшно врати - стеже срце Зоран Јовичин.
- Зашто ми, Боже, узе Бранкицу? Ако те има, кажи да ли сам негде погрешио. Па, овде ме сви знају. Овде су ми корени - додаје он.
Бранка је у среду по подне, када је дан смиривао врућину, кренула из Крушчице у Дом здравља у Белу Цркву, повезла малену Анђелу на вакцину. Зоран је био на послу, Софија код Зоранових родитеља с којима је млади брачни пар живео од првог дана брака, од 8. августа 2017.
- Могу сама, не брини - казала је Зорану док га је испраћала, ујутро, тог несрећног дана.
- Сигурно?
- Да, само ти иди...
Позлило јој је док је још била у Дому здравља.
- Беба је добро, али ја се баш најбоље не осећам. Нека вртоглавица, шта ли је - сећа се Зоран последњег разговора са Бранком.
- Молим те, поједи нешто, освежи се, тежак је дан. Опет смо се чули, који минут касније. - Јавићу ти се када стигнем кући... Кад се већ није јављала, позвао сам поново. Јавио ми се доктор... - говори Зоран.
Млади човек никако не спушта цурицу из наручја. Тек када му је заспала на рамену, однео ју је у кућу. Анђела је већ утонула у сан. Он се вратио, уплакан.
- Бранки је позлило у вожњи у повратку. Мада је возила двадесет на сат, од самртног трзаја нагло је ударила у стуб. Ето, шта да вам кажем. Ништа друго не осећам осим бола. Све ме живо боли од растанка - говори Зоран.
Упознали су се и заволели, прича нам, док су били студенти у Новом Саду.
НИКАД ТОЛИКО ЉУДИ
У Крушици причају да се цело село слило да испрати своју омиљену професорку која је у овдашњој школи "Сава Мунћин" четири и по године учила децу овдашњих домаћина.
- Дуго ће се памтити овај испраћај. И дуго наше село неће бити као што је било - говоре мештани.
- Она је због наше љубави напустила Нови Сад и дошла да живи са мном, овде у овом маленом селу. Радила је овде, у школи, четири и по године, продужавали су јој уговор. Предавала математику. Јуче је требало да потпише уговор за стални посао. У међувремену је и мастер завршила. А, да вам кажем и то, за десет дана требало је да се преселимо у Белу Цркву, у наш стан. Са нашом децом. Радовали смо се. Али, све се прекинуло. Одједном. И, све оде. Ето, тешим се, остала су ми ова два анђела. Ово малено је већ, ево други дан, на прихрани. Прихватила је, то ме је мало охрабрило. Шта бих да није - прича супруг.
Зоран прелистава албуме у свом и Бранкином телефону. Он са Анђелом, па Бранка са Софијом...
- Ето, стално смо једно друго сликали и никако да се све четворо окупимо на једној фотографији. Али имам једну, само ову - показивао је Зоран.
Притисле тишина и бол, као олово. Још ће, банатску равницу, овде у Крушчици, притискати тешка туга. За једном лепом и испуњеном младости. Оном која је прекинута у трену, и за овом која остаје. Зорана и његових цурица, још несвесних да су заувек лишене мамине љубави и додира.
Раде је у стравичној несрећи испред Владе Србије ОСТАО БЕЗ СУПРУГЕ И СИНА: Потресна исповест возача "BMW СМРТИ"
МИЛАН ЈЕ ПИЈАН ИЗАЗВАО НЕСРЕЋУ: Пресуда за младића који је аутомобилом усмртио Тању, а ОВО је његова одбрана
САОПШТЕЊЕ МУП: На протесту у Београду ножем убоден мушкарац, нападач ухапшен
УХАПШЕНА МЕДИЦИНСКА СЕСТРА ИЗ БОРА: Осумњичена је за крађу метадона, који је давала ЉУБАВНИКУ
ЈУТКА ИДЕ У ЗАТВОР: После доношења пресуде огласила се и Марија Лукић, ЕВО ШТА МИСЛИ о одлуци суда
