АРКАНОВ ИНТЕРВЈУ ПОСЛЕ КОГ ЈЕ НОВИНАР НАЂЕН МРТАВ: Открио све о убиствима, утакмици на Максимиру, оснивању Гарде (ВИДЕО)
О Жељку Ражнатовићу Аркану више се нагађа, него што се стварно зна
О Жељку Ражнатовићу Аркану више се нагађа, него што се стварно зна. Чиме се све бавио, шта је истина, а шта су урбане легенде, одакле му огромно богатство, из којих побуда је ратовао и да ли је починио све што му приписују заувек ће остати тајна коју је понео у гроб.
ЗА КОЛИКО ЛИ СИ СЕ ПРОДАО МИЛО?! Арканов син шокирао причом о Ђукановићу
ИСПОВЕСТ АРКАНОВОГ КУМА: "Он није био цвећка, али није био ни ратни злочинац"
Ова ЛЕГЕНДА 90-тих је био толико добар са Арканом да је "лежао" за њега, а чак га је и Бора Чорба опевао
Неке од набројаних ствари откривали смо кроз полицијске и новинарске истраге након његовог убиства. Али, постоји један интервју, један снимак који је забележио ретку прилику у коме је Аркан отворио душу и одговорио на сва питања новинара. Гостовање у емисији “Мој гост, његова истина” код новинара Риста Ђога догодило се 1994. године. Данас, 26 година касније нису живи више ни новинар, а ни чувени гост.
Неколико месеци након овог интервјуа, тачније 12. септембра 1994. новинар Ристо Ђого, један од ретких са којима је Аркан поделио приче из свог живота, мистериозно је страдао у Зворнику.
Права истина о његовој смрти никада није откривена. Званична верзија тврди да је реч о несрећном случају у коме је Ђого пао са терасе хотела “Видиковац” у Дрину, одакле су га извадили рониоци. Једна од верзија каже и да су га убили непријатељи српског народа.
По трећој верзији убиство Риста Ђога организовао је Жељко Ражнатовић Аркан, а повод за смрт био је управо овај интервју, односно наводно је новинар необјављене делове разговора продао Хагу.
Тих година када је интервју објављен Аркан је још увек био командант Српске добровољачке гарде и лидер Странке српског јединства. Разговор са њим у трајању од 60 минута објављен је само једном, а ево о чему је у њему Аркан све причао:
Прича о потерницама у седам земаља Запада и данас је подједнако актуелна, као што је била и те 1994. године. Упитан да објасни да ли је ово истина или не, Жељко Ражнатовић каже:
- Ја сам био свуда, али имам своју компанију у Енглеској и сваки новинар жели да зна име компаније да би је ставили на црну листу и да би она пропала. А то да се за мном издају потернице јесте гласина, пре свега, од наших непријатеља који шире пропаганду. Као и гласина да сам погинуо, чак су ме и сахранили и сви могући светски медији су пренели ту вест - прича Аркан и каже да у то време није желео ништа да демантује, али је тој причи једног дана морао да стане на крај. Ево и како:
- Касније сам организовао једну прес-конференцију у "Мажестику" у Београду, на којој су била 124 новинара, од тога 68 страних новинара, преко 20 ТВ екипа. Тада сам изјавио да је пропаганда против српског народа очигледна јер су сви објавили да сам мртав, а ја сам жив.
Даље о својим пословима у иностранству, као и о потерници Интерпола Аркан у овом интервјуу каже:
- У иностранству сам се бавио увозом и извозом, имао сам своје бутике, а да постоје потернице Интерпола, ја бих до сада био ухапшен и било би ми суђено, то је само пропаганда наших непријатеља са Запада и неких опозиционих странака пошто њихови чланови прелазе код мене. Нисам рекао да сам био цвећка и анђео када сам био мали, ја сам био врло несташан, имао сам бурну прошлост, али човек све што ради ради за будућност.
Ристо Ђого даље је у разговору алудирао на Арканово порекло и с тим у вези пита га следеће:
- Ви, као син официра, први би требало да будете за братство и јединство. А први сте кренули у одбрану српског народа.
- Отац ми је био официр, али мајка ми је била ортодоксна Српкиња, а ја сам више био тако васпитан. Отац ми се увек декларисао као Југословен, а ми као Срби - одговара му Аркан.
- Ја сам био вођа навијача. И зна се, када су усташке и фашистичке идеје кренуле да бесне по Хрватској, баш тада смо се задесили на чувеном Максимиру на утакмици Звезде против Динама, где је 30.000 људи викало: "Србе на врбе" и "Поклаћемо Србе". И тада сам знао да ће бити рата - сећа се Аркан у овом разговору почетка немира који су довели до грађанског рата на овим просторима и додаје:
- Тада смо се организовали, не само навијачи Звезде већ и Партизана, и основали Српску добровољачку гарду. Прво смо бранили Манастир Крка - прича даље Аркан.
Упитан о Српској добровољачкој гарди и њеним чувеним припремама које смо имали прилике у то време да гледамо и на телевизији, а о којима се и данас прича, Ражнатовић каже следеће:
- Ми смо као навијачи прво тренирали без оружја, касније смо из иностранства слали оружје за Книн, из магацина територијалне одбране оружје слали за Книн нон-стоп, тако да у то време смо физички били припремљени, али не и војно, никада нисам служио војску, нисам знао ни једну војну доктрину, али, као син пуковника авијације, цео живот сам био војник.
У разговору са Ђогом, Аркан је прецизно наводио и датуме и хронологију догађаја који су довели до оснивања Гарде.
- Ја сам са покојним Гишком Бозовићем организовао гарду, то је званично било 11. октобра 1990, а ми смо се раније организовали, одмах после 13. маја 1990. Јер усташе су дошле на власт, Туђман је дошао на власт 12. маја, 13. је била утакмица на Максимиру и ми смо се одмах после тога организовали, ја сам њему тада рекао да сам организовао Српску добровољачку гарду, идеја је била моја, имали смо своје печате, мајице, војне књижице.
Упитан за везу Српске добровољачке гарде и Вука Драшковића који је тврдио да су то његови добровољци, Ражнатовић каже:
- Ма не, касније је Гишка уз моју помоћ основао Српску гарду, али они су били партијска војска, ми смо били ванпартијска. А Вук Драшковић је седео на две столице, у једном тренутку је причао како треба одсећи руку сваком ко подигне турску заставу, а већ у следећем плаче заједно са женом и прича како су муслимани наша крв и браћа.
У 60 минута монтираног разговора Аркан се дотакао и чувеног Капетана Драгана. Ево какво је мишљење имао о њему:
- Капетан Драган је направљен да буде славан јер је Србима у том тренутку требао неко, а Книнџе су у ствари били људи из Србије који су били обучавани, било је и код њих неких људи из Крајине, али већином су били из Србије. Ја њих јако ценим, они су се храбро борили, али све се то разбило јер је Капетан Драган изгубио ауторитет. Касније, када су дошле праве борбе, као што су борбе за Вуковар, Ласлово, Лужац... борбе које су биле борбе бити или не бити за српски народ, тада је прича о Капетану Драгану спласнула. Онда је на ред дошла Српска добровољачка гарда. И српски "Тигрови". Каже Жељко Ражнатовић Аркан.