"Боже, узе ми и другог сина!" Синчић ће га остати жељан: Исповест оца погинулог геодете на градилишту! (ФОТО)

Милан Дабетић, отац геодете страдалог на београдском градилишту, скрхан од бола испричао је своју муку после трагедије која је поново погодила његову породицу и подсетио да су Стефан и његова супруга добили сина Душана пре два и по месеца.

- Шта да вам кажем? Шта? Наша несрећа, тако одједном. Ко се овоме надао? Још се нисам опоравио од губитка једног сина, Бог ми узе и другог. Али, мој Стефан је имао право на срећу. И био је срећан са својом маленом породицом, супругом и двомесечним синчићем. И ми с њима. Прексиноћ смо сви били на окупу. Весели. Славили смо рођендан његовом сестрићу, мом унуку - једва говори Милан, отац Стефана Дабетића (26), који је настрадао на градилишту "Београда на води".

У кући настрадалог младића, у Калуђерици, смењују се комшије. Родбина. Пријатељи. Стефанове колеге. Тешки мук је између очевих речи и људи који пролазе.

- Стефан је одмах по завршетку Грађевинског факултета почео да ради, оженио се. Уписао је, мој син, већ пет година стажа у радну књижицу. Све у истој фирми. Био је на градилиштима у Кнез Михаиловој у Београду, после у Будви, а по повратку добио је посао у "Београду на води". Ту је и унапређен у пословођу - прича Милан и једва успева да стоји. 

Настрадали младић кућио се и подизао своју породицу у очевој кући. Ту се родио он, ту се родио његов малени Душан.

- Да вам дам Стефанову фотографију - кренуо је Милан према аутомобилу.

Стефанова сестра Јелена замолила је оца да одустане. Изашла је и супруга Бојана. Дрхтала је.

- Нико ми га не може вратити, шта год да вам кажем. Зар није неправда до неба да га наш син не упамти - говорила је, полазећи и враћајући се неколико пута са степеништа. 

Док смо били са породицом Стефана Дабетића, сви су очекивали званично саопштење о трагедији.

- Јавили су нам, јуче око... можда је могло бити десет сати, ко је могао да поверује. Нажалост, истина је, али, ко да се с њом помири. Никада се нећемо помирити. Никада га прежалити - говори Милан Дабетић. 

Људи се окупљају, улазе у кућу Дабетића без речи.

- Ми се данас некако и држимо, а шта ћемо сутра? Шта ћемо после? - каже несрећни отац.

Мало је ко имао храбрости да упита Милана Дабетића како му је, пре 18 година, настрадао син Новица. Имао је две године. Комшије причају да је породицу велика невоља погодила када је Стефанова мајка одлучила да живи у Црној Гори.