КАКО СЕ ВАРА НА ПОЛИГРАФУ: За "победу" над детектором лажи морате проћи ТРИ ТЕСТА, а колико је резултат ВАЛИДАН ДОКАЗ?
У току истражног поступка осумњичени неретко одлазе и на полиграфско испитивање
У Србији се већ више од педесет година у току предистражног поступка спроводи и добровољно полиграфско испитивање, као средство помоћи при истрази, али не и као доказ на суду. Полиграфска испитивања се користе како би се истрага усмерила у одређеном правцу, потрвдиле сумње и индиције или пак само учврстили докази који већ постоје.
У нашој земљи нема обавезног одласка на полиграфско испитивање, већ осумњичени и сведок могу добровољно приступити исптитивању. Резултати полиграфског испитивања зависе и од полиграфисте и тумачења знакова, али највише од испитаника и његових реакција. Доступност информација, случајеви јавних личности, отежавају полиграфско тестирање јер испитаници долазе спремни и обавештени о чему ће тачно разговарати и која питање ће им се поставити. Полиграф понекад не даје сасвим поуздане налазе али је често тема медија, посебно код случајева који изазивају велику пажњу.
Информација о томе да ли је неко прошао или пао на полиграфу је једини податак који се и јавно објављује из предистражног поступка и за који не важи ни тајност истраге ни заштита података, па ни претпоставка невиности.
ПОКУШАЛИ ДА ПРОШВЕРЦУЈУ ТОНУ КОКАИНА: Португалско тужилаштво подигло оптужницу против држављана Србије и Црне Горе
ПОЖАР НА БАЊИЦИ: Запалила се кућа у Пауновој, једна особа повређена
КРВАВА МУЧЕЊА БЕЛИВУКА И МИЉКОВИЋА НЕ ПРЕСТАЈУ ДА СЕ НИЖУ! Откривени детаљи - Веља присуствовао МУЧЕЊУ и УБИСТВУ Љепоје
Међутим, поставља се једно разумно, људско питање - може ли полиграф издати погрешне резултате? Може ли се и полиграф преварити?
Шта је полиграф?
Пре свега треба рећи да је последњих година употреба полиграфа све распрострањенија и у Србији у и свету - полиција га користи у истрагама, фирме за проверу кандидата пре запошљавања, а људи у приватне сврхе, најчешће због сумње у неверност вољене особе, пише ПолиграфЦентар.
Полиграф, односно "детектор лажи", користи се за испитивање телесних активности људи, односно њихових реакција током испитивања о томе јесу ли или нису починили некакве незаконите радње. Током испитивања, апарат мери висину крвног притиска, дисање, пулс и електрични отпор коже који би требало да су нешто другачији када изговоримо лаж, услед наше психолошке реакције.
Како функционише полиграф?
Тест на полиграфу се одвија у три фазе:
- ИНТЕРВЈУ ПРЕ ТЕСТА - прва фаза тестирања има за циљ да припреми и информише лице које се тестира за тест. У овој фази се лице упознаје са процедуром, методологијом и питањима. У овој фази лице које се испитује потписује документ којим потврђује свој добровољни пристанак и којим се својим потписом саглашава и прихвата да се над њим спроведе тестирање на полиграфу. У посебним случајевима користи се посебан начин интервјуа базиран на бихејвиористичкој анализи личности.
- ТЕСТИРАЊЕ НА ПОЛИГРАФУ - друга фаза се састоји од самог испитивања које се састоји од 10 до 15 питања на која лице одговара са "да" или "не". Пре почетка процедуре обавља се припремни тест којим се калибрира уређај и подешава према физиологији лица које се тестира. Затим се обавља главни тест.
- ИНТЕРВЈУ ПОСЛЕ ТЕСТА - трећа и финална фаза у којој се лицу које се тестирало објашњавају потенцијалне физиолошке промене које су регистроване након сваког питања које је постављено. На основу процене понашања и реакција лица које се тестирало, као и након темељне анализе регистрованих физиолошких промена и реакција, лице које је захтевало тест, као и лице које се тестирало бива информисано о крајњим резултатима теста и презентује се професионално мишљење као и крајњи налаз.
Колико је полиграф тачан?
За полиграф се тврди да поседује прецизност од 93%-97%, и базира се на чињеници да физиолошке реакције које се посматрају нису под контролом централног нервног система, него под контролом периферног нервног система, аутономног нервног система, односно састоји од симпатетичког и парасимпатетичког нервног система, и да се на реакције тих делова нервног система не може свесно утицати, већ контролу над тим делом наше подсвести има део мозга који се зове Хипоталамус.
Цео процес детекције обмане је базиран теорији да је потребно више когнитивне енергије да се слаже него да се говори истина. Природно стање људи је да говоре истину и када неко изговори лаж, то ће увек произвести неку врсту физиолошке реакције, јер особа мора приступити креативном делу мозга, конструисати нешто што не постоји - лаж, што ће увек произвести реакцију, поготово уколико ми то питање у нашем психолошком склопу видимо као претњу и уколико постоје последице падања на тесту.
У прилог тврдњи да је готово немогуће преварити полиграф тест такође иде и чињеница да не постоји припадник људске популације који може да контролише свих пет физиолошких функција у исто време и на симетричан начин.
Стандардан полиграфски тест се састоји од 4 теста, један припремни и три главна теста, али, полиграфски испитивач може подвргнути лице додатним тестовима, уколико постоји потреба у конкретном случају, односно уколико полиграфски испитивач процени да постоји потреба за спровођењем додатних тестова над субјектом. Испитивачи су обучени по интернационалним стандардима по међународно прихваћеном принципу да се лицу које се тестира да апсолутно свака шанса да прође тест, и да се том лицу помогне на све начине који су доступни и валидни како би исто лице прошло тест на полиграфу. На тај начин се минимизира могућност грешке, као и могућност да се невино лице оптужи за обману. Сваки тест се подвргава трострукој процени као и мануалној и логаритамској анализи. Сходно тиме постиже се и осигурава то да лице које заиста нешто крије ипак добије негативан резултат на полиграфу, након што му је пружена свака могућа прилика да прође тест, односно након што му је пружена свака шанса да има позитиван резултат и да прође тест, пише ПолиграфЦентар.
Може ли се полиграф преварити?
Постоји један део популације који сматра да тест на полиграфу није поуздан и да се може преварити. Тај део популације тврди да се реакције приликом изношења неистинитих тврдњи могу успешно сакрити. На Интернету постоје разне "инструкције и методе" које говоре како да се превари полиграф и свако може слободно да користи те "методе". Међутим, полиграфисти нису без искуства и знају за све "цаке".
Постоји мноштво теорија о томе како се може варати на полиграфу
Једна од најприхваћенијих је да треба варати током одговарања на такозвана дијагностичка питања. Тада се посматрају ваше различите реакције на питања која нису везана за дело за коју сте осумњичени. Ако имате (изазване) појачане реакције када говорите истину, полиграфиста ће мислити да су оне за вас типичне, па неће разликовати одговоре које сте слагали. Појачавање реакције може се постићи изазивањем физичког бола, тако што ћете се кришом пробадати иглом или штипати, гристи за језик и слично, или ћете мислити на нешто много застрашујуће или врло узбудљиво, па ћете убрзати свој пулс.
Ипак, битно је напоменути да, полиграфско тестирање, као што се да видети, није толико егзактно, он у већини држава служи само као полицијска водиља током истраге, али не и доказ на суду! Може се преварити полиграф, али суд не. Полиграфско испитивање не одређује нечију кривицу или невиност, докази су докази, а починиоца кривичног дела увек стигне казна.
