"ЦЕО СЛУЧАЈ ЈЕ ПОД ВЕЛОМ ТАЈНЕ" Потресна исповест оца трагично настрадале Јоване (21) која се удавила у Гружанском језеру
Јована Ђ. је страдала почетком маја на Гружанском језеру.
- Моје дете се удавило. Њега нико не може да врати. И никога не желим да пошаљем на робију ако није крив. Ипак, чини ми се да нешто није како треба - каже у драматичној исповести Живорад Ђорђевић, приватни предузетник из Крагујевца чије лице је бол за ћерком утопљеном у Гружанском језеру претворио у камени израз немоћи.
МЕРИДИАН И УНИЦЕФ УДРУЖИЛИ СНАГЕ: Стиже новчана помоћ Индији
ОСУЂЕН ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ ДИЛЕРА: Тоцилу 17 година робије због шверца 77 килограма хероина
УБИО СЕ 300 МЕТАРА ОД ЗГРАДЕ У КОЈОЈ ЈЕ ЖИВЕЛА АНА: Тело полицајца пронађено у жбуњу у близини места злочина
Како је отац испричао Јована никада ништа није крила од своје породице, а посебно од њега.
- Знао сам сваки њен корак. Хвалила ми се кад иде негде. Тако је било и кобног дана. Донео сам јој доручак... Лагано обучена, рекла ми је да иде на језеро. Никада није пливала, није имала ни купаћи костим. Нисам се бринуо јер је била добро дете. Рачунам да је непливач и њене другарице знају да је била непливач... Била... - рекао је отац.
Полиција из Кнића, можда и суд и тужилаштво крију нешто, тврди несрећни Шумадинац...
- Из книћанске полиције почиње проблем. Данас сам, 17. маја био у Суду, Тужилаштву... Не знам где више... Нема разлога више ни да идем било где... Моју Јовану не може ништа да врати - очајан је отац несрећне девојке за коју сви имају само речи хвале.
Комшије плачу. Тек понеко може да каже неку реч...
- Ништа више не може да ме изненади али данас у тужилаштву сазнајемо од Јасмине Стојадиновић и главног тужиоца да папира нема. Документација коју они имају непотпуна је и штура. У полицији у Книћу пак тврде да су све урадили по прописима и како треба. Понављам, не желим да нико невин страда, али мислим да неко нешто крије. Не знам зашто, видећемо. Од 6. маја кад су сведоци давали изјаве па до данас, 17. папири из Кнића нису стигли. Тужилац је интервенисао, звао... За њих и Жандармерију заиста имам само лепе речи - каже Ђорђевић у својој исповести.
Додаје да му је невероватно да не може да добије одговор да ли су сведоци и непосредни учесници трагедије тестирани на алкохол, психоактивне супстанце...
- Цео случај је под велом тајне. Од момента утапања до данас нико из СУП Кнић ми се није обратио, позвао. Било је логично да нас обавесте. Да је Јованино тело пронађено, јавиле су нам комшије. На крају крајева шта је нормалније него да ми, родитељи добијемо копију записника. Тражили смо, молили... Једноставно кажу не можете да добијете записник и тачка - каже очајни отац.
Много је нелогичности, много празнина, тврди несрећни отац и каже да му је просто невероватно да се неко ко је непливач и не воли дубину отисне чамцем на средину језера, посебно још да напусти чамац и плута на некаквој дасци.
- У 16:15 ми је послала фотографију са обале на којој се види тај чамац и даска. После сат времена сазнајемо да се Јована утопила. Према једној верзије њих троје је било на чамцу. Према другој чак седморо. Јована се, кажу, уплашила и хтела да се врати на обалу. По којој логици је села на ту даску уместо да се врати чамцем не могу да разумем. Понављам, неко ко се плаши дубине и апсолутно је непливач такве ствари не ради. Не могу са сигурношћу да тврдим ни чији је тај чамац, претпостављам само и то на основу полуинформација да се ради о момку чија је породица веома имућна. Можда и у тој чињеници има нечега - пита се Ђорђевић.
Први комшија, Горан Илинчић не може да сакрије бол. Каже да је Јована била дивна особа.
- Ми смо мала заједница, наш комшилук је повезан, сви се слажемо... Јована је била нешто најбоље овде, дете које су сви волели. Њеним одласком део нас је откинут. Не могу и не желим да верујем - каже комшија Горан. Тврди, као и отац настрадале девојке да случај обилује нелогичностима.
- Не могу да верујем да нико из СУП Кнић није ни покушао да контактира породицу. Зачуђујуће је да људи покушавају да добију суштински значајне податке о несрећи али да нико не жели да им их да - гневан је Илинчић.
Сенка сумње која обавија трагедију свакодневно се проширује јер неких озбиљнијих помака нема ни више од десет дана од Јованиног утапања у Гружанском језеру. Родитељи несрећне девојке имају пуну подршку комшија и фамилије да истрају у својој намери да сазнају шта се догодило кобног дана и како је Јована настрадала. Понављају да не желе да се несрећа чини још већим али и инсистирају да се сам догађај расветли у потпуности. Кажу да су на потезу државни органи у које желе да имају поверења.
