ЦРНИХ ОСАМ МЕСЕЦИ ЗА СРБИЈУ: Сваки седми возач настрада због алкохола, али то није главни узрок несрећа
Нажалост, међу погинулим учесницима у удесима има и деце и то ништа није мање него прошле године.
Свако треће лице је настрадало због прекорачења брзине у саобраћају, њих 336 изгубило је живот од почетка године, показују подаци Агенције за безбедност у саобраћају током ове године. Ипак, безбедност у саобраћају је нешто повољнија ако се бројке упореде са прошлом годином.
Српски клубови у квалификацијама за Лигу Европе ти доносе врхунски НОВЧАНИ БОНУС
НАЈВЕЋА БРУКА ОПОЗИЦИЈЕ ДО САДА: Александар Марковић разоткрио нову лаж! Мирослав Алексић потпуно РАСКРИНКАН
МАЛОЛЕТНИК У НОВОМ ПАЗАРУ УХАПШЕН ЗБОГ ПОКУШАЈА УБИСТВА: Након вербалног сукоба ножем напао младића
У претходним данима забележено је више саобраћајних несрећа широм Србије, а многе су имале трагичан епилог.
- Према прелиминарним подацима, закључно са 13. 9. 2020. године, погинуло је 336 лица, а повређено око 10.897 лица. Нешто је повољније стање безбедности саобраћаја него претходне године односно у односу на прошлу годину. Смањен је број погинулих за око девет одсто, односно погинула су 34 лица мање у односу на исти период 2019. године. За 20 одсто је смањен број повређених лица (око 2.758 лица мање је повређено). Смањен је и број саобраћајних незгода за око 15% (укупно је било 20.715 што је 3.586 мање у односу на исти период 2019) - кажу из Агенцији за безбедност у саобраћају.
Нажалост, међу погинулим учесницима у удесима има и деце и то ништа није мање него прошле године.
- Ако упоредимо погинула лица по старосним категоријама, уочавамо да је за осам месеци 2020. године број погинуле деце на истом нивоу као и 2019. године (осморо деце је погинуло) - додају из Агенције.
Према подацима којима располажемо за првих осам месеци 2020. године, најугоженији су мотоциклисти, возачи запрежних возила и мотокултиватора, односно једино код ових категорија учесника у саобраћају немамо смањење броја погинулих.
Владимир Јевтић, председник Асоцијације за безбедност мотоциклиста, објаснио ја да је ове године порасла продаја мотоцикала пошто многи нису отишли на летовање па су уштеђен новац уложили у куповину двоточкаша. Апеловао је да сви морају да буду свесни опасности које вребају.
- Најризичнији су јун, јул и август, али и септембар пошто је све мање лепих дана које возачи желе максимално да искористе. Такође, скраћује се дан, смањује видљивост и уочљивост, гуме су најшечће веома истрошене и све су то велике опасности. Забрињава што смо током марта, априла и јуна имали повећање броја погинулих мотоциклиста. То је доказ да систем нема контролу и да институција нема довољно на терену ни у кампањама. Људи су током короне често одсутни за воланом и то је, такође, велика опасност. Мислима нису у саобраћају, што доводи до бројних незгода - објаснио је Јевтић.
Шта су главни узроци несрећа у летњим месецима?
Када је реч о факторима који су изазвали удесе, на првом месту је прекорачење брзине - 30 одсто настрадалих управо због овог непоштовања правила у саобраћају.
Због вожње под дејством алкохола настрадало је око 14 одсто лица у саобраћају, односно свако седмо лице, показују подаци агенције, док је пут био фактор због којег је настрадало око шест одсто лица у саобраћају, односно свако 16. лице настрада због утицаја пута и путне околине.
Пропуст пешака као фактор страдања био је у око пет одсто случајева.
Охрабрује ипак да се у последњих десет година бележи тренд смањења.
- Узимајући у обзир да смо 2009. године имали укупно 64.897 саобраћајних незгода а 2019. године смо забележили 35.770 саобраћајних незгода, види се тај тренд. Очекујемо да ћемо ове година имати још мањи број, јер тренутно као што смо напоменули, за првих осам месеци имамо смањење за 15% броја саобраћајних незгода у односу на исти период прошле године - додају из Агенције.
