ЧУЈЕМ МАЈЧИН ЈАУК, ЗАГРЛИ КРСТ И И ЗОВЕ ГА "СИНЕ ДОЂИ" Речи сестре убијеног у Младеновцу кидају душу
Сестра и мајка настрадалог несрећног младића своју бол исказују на папиру - пишући песме и поруке
Сестра убијеног младића (24) који је настрадао у крвавом пиру Уроша Блажића, док је седео у дворишту школе са својим пријатељима и после четири месеца од трагедије не може да дође себи.
"БИО САМ У ЗАТВОРУ СА ОЦЕМ ДЕЧАКА-УБИЦЕ" Тиктокер чији се снимак повезује са масакром у Рибникару открива тајне из ЦЗ-а: Споменуо и Блажића!
МАНИЈАК ДИВЉА НА ПУТУ КОД АЕРОДРОМА "НИКОЛА ТЕСЛА" - Нови случај вожње у супротном смеру разбеснео Интернет (ВИДЕО)
СВЕДОЧЕЊЕ СУВОЗАЧА ФИЈАТА СМРТИ: Откривена ПРАВА ИСТИНА И НЕПОЗНАТИ ДЕТАЉИ о несрећи на обилазници
- Ништа се није вратило у нормалу, ништа није као пре, већ је само горе и горе. Патња за мојим братом и породицом која је била пуна смеха, шале, љубави, топлине и родитељима мојим старим какви су некада били све ми фали, све ми недостаје... Своју бол стављам на папир и ако сузе квасе слова, када сам ноћу сама отворим душу када је мрак и тишина, кад ме обузму успомене наше и тако сачекам јутро и светлост зоре. Не могу да објасним како ми је, али осећам да је све горе... Јер слике се нижу чим затворим очи и даље чујем мајчин јаук кад загрли крст и зове га: "Сине дођи - каже она.
Како даље прича, последња четири месеца док гледа у своје родитеље види кроз какву патњу пролазе.
- То су потресне сцене које људе који се ту затекну доводи до суза. Отац ми је једна јака и стабилна личност, када би требало да га упоредим био би тврђава док не видиш шта је у њему не можеш да знаш како је, али колику бол носи у себи ја то видим знам и осећам, пати, али унутар себе. Због мајке мора да се држи јер он стуб ослонац, тако добру душу има и огромно срце и баш због тога ово није заслужио. Ту је и за мене као и ја за њих обоје.. И даље пуно свећа има, као да се људи по цео дан смењују само на гробу код Даче - прича она.
О њеном брату речи хвале имају и мештани села - свако ко га је упознао о њему има да каже само речи пуне топлине и љубави.
- Једна жена ми је остала у сећању када је пришла крсту, загрлила је и погледала у мајку и оца и рекла: 'Он није био само ваше дете, он је био дете села". То ми је тако остало урезано и драго кад чујем, јер се тиме показује колико је заиста био диван. Пуно подршке и утехе смо добили преко поруку од људи које не знамо, од људи који имају душу иако неки нису наше вере, нису из наше земље, важно је да су људи и свакоме хвала, али је једина он утеха нама... А ја ћу и даље писати о њему јер је он оставио велики траг, такав је био мој млађи брат, иако није ту са нама ја га и даље волим као да је ту. Не признајем себи да га више нема, само тренутно није ту, али болна је успомена - испричала је она.
Након четири месеца од масакра огласила се и мајка убијеног младића.
- Сине мој, тешко је бити мајка без сина вољеног, анђеле мој. Данас је четири месеца како ми те узеше. Је л' могуће да те однесе једна мрачна ноћ, не могу да се помирим са тим да ми више нећеш доћи. Уз мирис тамјана и пламен свеће сузе ће лити и Бога молити и питати зашто он, а не ја, као да сам проклета. Драги мој место ти је свуда само није ту, волео си живот, дивио се животу. У сваком делу куће стварам твој лик, не могу ни да замислим како ћу да живим са тим, да твоје слике само стварам. Улазим ти често у собу, а немам с' ким ни да разговарам. Дођи, дођи анђеле мој, да макар на тренутак осети мајка загрљај твој, срећо мајкина, душо моја непрежаљена - написала је несрећна жена.
Његова сестра и мајка своју бол исказују на папиру - пишући песме и поруке упућене настрадалом младићу. Ово је једна од сестриних песама упућена настрадалом брату:
"Ти си део слагалице наше"
Хеј ноћи, што си тако кратка?
Ноћи с тобом проводим и ниси баш слатка.
Сећања ме стижу и слике се нижу
Из детињства глас ти чујем да си тако близу..
Пустила бих да могу да одеш од мене, али срце не да те,
још си део мене.
Успомене старе све ми живот враћа,
нема ништа лепше него кад су с тобом браћа..
Ти си део срца мог
Остани крај мене ту, ту је теби дом
Не иди далеко нећу сама моћи,
Да прегурам сама ове тешке ноћи..
Осећам да чујем кораке,
Звук аута и твој осмех кроз прозор..
Отварам врата на којима сам једног дана,
требала да загрлим нашег старог свата, мога брата.
Кад од једном почињу очи да ме пеку,
низ лице сузе крећу.
То су само осећања која кроз мене теку,
Осећаји моји стали су оног трена,
Када је од тебе остала само успомена.
Успомена има још из раних дана,
Све то чува сестра твоја и кроз главу прелиста их сваког дана.
Вечно ће у мени горети пламен нашег детињства,
Вечно ћу грлити успомене наше.
Заувек ћу те волети јер си ти део слагалице и породице наше.
Један део, а тако много
Један део, а толико празно
Ал те руке чекају дате загрле, баш онако снажно.
