ЧУВЕНИ АУДИ СМРТИ ЗАМЕНИЛИ ТРОТИНЕТИ И СКУТЕРИ! Потпис подземља промењен: Лакше се повлачи ороз
За прву сачекушу у Београду сматра се убиство на Коњарнику 15. фебруара 1985. године.
Све учесталија мафијашка убиства у Београду подсећају на она из деведесетих која су се готово свакодневно дешавала на овим просторима.
Подсетимо, у размаку од 11 дана догодила су се два мафијашка убиства у Београду, једно на Новом Београду, а друго на Бањици. Мете су били Лука Жижић (37) и Лука Перенчевић (28), обојица убијени хицима из пиштоља.
ЦРНА СРЕДА У СРБИЈИ! Нишлија са 30 метара СКОЧИО У СМРТ, ово је друго самоубиство у истој згради: Шта је следеће?
СВЕ ВИШЕ ДОЈАВА О БОМБАМА У БЕОГРАДУ! Мета студентски домови, али и Војна академија
"УДАРАО ЈЕ ГЛАВОМ У ГЕЛЕНДЕРЕ ТЕРАСА" Стравични детаљи хорора у Чачку - мушкарац (35) преминуо
Интересантна је чињеница да су у оба случаја убице користиле необично превозно средство након злочина. Наиме, Жижићев убица, у јавности познатији као "убица на електричном тротинету", је у радном оделу ушао у кафич "Ритуал" на Новом Београду, испалио 11 хитаца у њега, а са лица места се одвезао електричним тротинетом. Иначе, за ово убиство осумњичен је Стефан М. из Краљева који је ухапшен након 7 дана од злочина тренутно се налази у притвору.
Са друге стране, Перенчевићев убица који још увек није познат полицији користио је сличан метод ликвидације. Наиме, он се, према изјавама сведока, довезао скутером који користе достављачи, на глави је имао кацигу и ранац који је такође карактеристичан за достављаче. Тако маскиран пришао је Луки и у њега испалио 6 хитаца, а затим се на истом скутеру одвезао са лица места.
Вратимо се сада нешто више од две деценије уназад. Деведесете и дан данас носе епитет једног од најкрвавијег периода у Србији, а нарочито на београдским улицама где су се у време ратова на просторима бивше Југославије "накотили" криминалци, а српско подземље важило је за једно од најмоћнијих у Европи.
Те мрачне године обележила су готово свакодневна убиства илити популарне "сачекуше".
Сачекуша је у Србији постала синоним за мафијашке ликвидације и криминалне обрачуне. Жаргонски, ова реч значи - напасти из заседе. Ипак, чини се да су се данас начини ликвидације променили, па су разна бесна аута, нарочито "аудије" са затамљеним стаклима заменили електрични тротинети и скутери.
За прву сачекушу у Београду сматра се убиство на Коњарнику 15. фебруара 1985. године. Жртва је био Ранко Рубежић, српски "Дач Шулц", како су га касније медији називали. У то време он је био близак са браћом Слободаном и Браниславом Шарановићем, а убили су га Рубежићеви сарадници Драган Поповић Дадиља и Милован Вујсић Вуја. Готово сви актери ове приче, па чак и сами Шарановићи, настрадали су у такозваним сачекушама.
Док су се криминалци међусобно борили за превласт у подземљу, главе су падале готово свакодневно. Свака друга у, како су медији описивали, "добро припремљеној и организованој сачекуши." Овакви мучки напади иза заседе дешавали су се готово сваки други дан.
Како су се изводиле сачекуше?
Постојало је неколико "рецепата" по којима су се убиства реализовала.
Први начин је био да убице прво време прате жртву, а када утврде да је прави тренутак сачекају је и из непосредне близине, углавном из аутомобила, а дешавало се и пешака, уз помоћ аутоматског оружја "овере".
Средином деведесетих започела је и нова врста "сачекуша" - подметање експлозива и активирање са безбедне удаљености.
Једна од жртава овог начина ликвидације био је и Горан Вуковић Мајмун који је 1995. године на раскрсници улица Српских владара и Светозара Марковића, недалеко од Трга Славија убијен. Важио је за вођу Вождовачке екипе, иначе човек који је ликвидирао легенду српског подземља у Немачкој - Љубомира Магаша Љубу Земунца.
Осим тога, постојале су и популарне сачекуше које су се изводиле искључиво из аутомобила у покрету, неретко док је жртва за воланом. Убице се довољно приближе жртви, а онда из аутомобила испале ватру која је у 99% случајева била смртоносна.
Једна од сачекуша која до данас није расветљена је ликвидација Бранислава Матића Белог 4. августа 1991. године. Он је убијен испред своје куће на Вождовцу. Убице су га сачекале сакривене у жбуњу и када се паркирао отворили су ватру из аутомата. Иначе, повезиван је са "вождовачким кланом", а био је најбољи пријатељ Ђорђа Божовића Гишке.
Сачекуше нису српски изум, већ су "преузете" од сицилијанске мафије, која се на тај начин разрачунавала не само у Италији, већ и Америци. Психолози и криминолози за овакав вид убијања имају једноставано објашњење: - жртва се не гледа у очи, иде се на фактор изненађења, лакше се повлачи ороз... Мета се дуже прати, проучавају се навике и напада када је најбеспомоћнија. Многи су склони да кажу и да је реч о ликвидацијама иза којих стоје кукавице.
